Делови из књиге БИБЛИОТЕКЕ И ЧИТАОНИЦЕ У ФУТОГУ, Мр Мара Шовљаков:
Футог је у прошлости имао велики утицај на простор Јужне Бачке и Срема, јер се, захваљујући промету робе на Дунаву, вршила жива комуникација, како робе, тако и идеја и стремљења. Становници Футога стицали су иметак и знање захваљујући дунавском пристаништу, „броду”, који је у средњем веку био станица међународне трговине, а она је била под утицајем Истока и Запада. Везе са светом успостављане су захваљујући чувеном футошком вашару, који се одржавао на про-стору некадашњег царског друма. Жив промет, утицај различитих религија, језика и култура, рано су повезали Футог са достигнућима савременог доба. Пролазак Монгола, крсташа, Византинаца, као и угарске, аустријске, турске, немачке и српске војске, говори о бурној историји кретања и драматичној прошлости поднебља. Упркос ратовима, књига је имала цивилизацијски значај у развоју учености, како код трговачког и занатлијског, тако и код племићког и сељачког слоја становништва. Може се рећи да је књига имала немерљиву улогу у подстицању развоја и раста становништва.
ПОЛОЖАЈ, ПОРЕКЛО НАЗИВА И ИСТОРИЈАТ ФУТОГА
Положај места одредио је динамику бројних збивања, са подједнаким утицајем Истока и Запада. Футог се налази 11 км западно од Новог Сада, на левој обали Дунава, на пешчаној алувијалној тереси, где се индукациона раван спушта у Дунав. Има повољан географски положај, смештен је на путу Нови Сад-Бачка Паланка, и на железничкој траси Нови Сад–Сомбор. Дунавски саобраћај и транспорт указује на изван-редан положај, уз постојање три прелаза. Скеле повезују Футог са Беочином и Черевићем. Мањег обима био је речни саобраћај на линији Футог–Думбово, односно Раковац. На левој обали належе на реку Дунав, са чије се десне стране протежу висови Фрушке горе. Импресивна рав-ница Јужне Бачке уобличила је геостратегијски значај простора, у коме је Футог у прошлости имао значајну улогу.
Садашњи назив места Футог настао је након дугог историјског хода, и језичког обликовања. Место је подизано на обали Дунава и Ду-навца, док је река имала променљив облик и ток. Наслоњен на Дунав и рукавац који се уливао, као уток, или вуток, добио је вероватно у том смислу и назив. Дунав се ширио са сремске на бачку обалу, померио се јужно око 100 метара, тако се временом примицао одваљујући обалу. Историчар Душан Ј. Поповић, у књизи Срби у Бачкој, забележио је да је као Вутог споменут у Крушевском поменику у 16. веку. Стојан Новаковић у Споменици бележи варош Вуток. Турски путописац Евлија Челебија, средином 17. века, спомиње га у Путопису „као лепу паланку Вуток”. У другој половини 19. века бележник и писац Лазар Кнежевић, у занимљивим записима у вези са местом, употребљавао је израз Вутог, вутошки. Називи потеза футошког поља упућују на словенско порекло: Драгово, Ирижац, Кленовац… Реч „уток” наводи на рукавац, те означава место поред воде, са разуђеном обалом и рукавцем који се уливао у Дунав. Дунавска обала је одвајкада разуђен залив утицања и истицања. Утицање у велику реку је уток, означен префиксом ву-, место крај обале реке. Мађарска варијанта Футак је из 1250. године, а немачка Футог из 1270. Име места протеже се кроз осам столећа писане историје, сачуване у старим списима. Развој и раст места обележен је бројним показатељима, у вези са географским положајем, привредним, политичким, друштвеним и културним амбијентом. Размотрићемо неке од наведених елемената, с намером да нам то помогне да се боље фокусирамо на те-му нашег интересовања.
Дефтери или тефтери су књиге пописа, настале у време турске власти, да би се на основу имовине извршило опорезивање становниш-тва. Први пописи становништва Футога везују се за турску власт, за при-вредне потребе, унете у оквире пореских књига Сегединског санџака. Бројке указују на скромно присуство српског становништва, што је била последица турских освајања. Економску снагу места сагледавамо кроз економске показатеље и демографске податке, који сликају етничко стање и привредне напоре усмерене на борбу за опстанак.
Након одласка Турака, број домова се после Велике сеобе Срба 1690. године утростручио, српско становништво се повећало, привреда је доживела успон. Долазак Срба трговаца и занатлија из старог завича-ја обогатио је професионалну структуру становништва. Поред аграрне привреде, захваљујући оживљавању вашара у Футогу, развиће се снажна трговачка и занатлијска популација – кадра да, од места кметова, изгради варошки тип живота, подигне ниво, врати месту назив вароши. Поред српског, досељава се неколико породица мађарског, затим бугар-ског порекла. Колонизацијом Немаца, након 1760. године, удвостручио се број становника.
Број становника растао је током 19. века. Тако је, поређења ра-ди, 1869. године Футог имао осам хиљада становника, а Нови Сад 19 хиљада, што указује на минималну разлику. Међутим, индустријализа-ција убрзава раст града Новог Сада и успорава повећање становништва Футога, које је захваћено непрестаним миграцијама. Миграције су и повећавале и смањивале број становника. Наведени подаци указују на динамичан след догађаја који су имали утицај на национално шаролику популацију становништва. Због економских разлога, досељавало се српско становништво из правца југсевер, највише србијанско и динарско. Истовремено, из Хабзбуршке монархије, са севера, иницирана је коло-низација Немаца и Мађара. Досељавање је узело маха да би се укротила мочварна равница и претворила у плодно поље. Монархија је имала политичку вољу и економску снагу да култивише и простор и бројне народе, који су укључени у велики геостратегијски интерес Хабзбуршке монархије да потисне Турску.
Писана историја места, дуга готово осам векова, баштини се не само у домаћим, већ у страним архивима – у Бечу, Пешти, Братислави, Баји… Посебност Футога се огледа у томе што је, још у средњем веку, имао статус вароши, налазио се између села и града, што је било потвр-ђено угарском краљевском привилегијом добијеном још у време угар-ског Државног сабора, одржаног у Футогу, 1456. године. Поред аграрне структуре, становништво су чинили трговци, занатлије и племство. Статус вароши Футог је изгубио крајем 19. века, али је остала снажна тра-диција и варошки карактер како грађевина варошког типа, тако и структуре становништва. Поред пољопривреде, развијало се занатство и тр-говина, дунавска и копнена.
Од краја 17. века до 1919. седиште је великог власте-линства, које се распростирало у Бачкој и Срему и обухватало насеља Кисач, Петровац, Руменка, Гложан, Бегеч, Черевић, Баноштор и Неш-тин. Футог је 70-их година 18. века био подељен у два засебна дела, две општине – Стари и Нови Футог. Стари Футог је растао и развијао се по-степено, јер је, поред српског становништва, захваљујући немачкој ко-лонизацији, имао снажан прилив Немаца. Нови Футог је био немачко место од 1774. до новембра 1944. године.
ПРВИ УЧИТЕЉИ И ПРВЕ КЊИГЕ
Први учитељ деце занатлија, трговаца и пољопривредника био је свештеник, који је у складу са потребама времена одржавао наставу, како верску, тако и световну. Први свештеник и учитељ из 1698. го-дине, поп Јанко, забележен је у првом попису становника Футога. Знао је читати, писати и појати. Био је то поп скромне учености, али довољне да учи друге. Поп Јанко је учио кандидата за черевићког свештеника јереја Николаја Поповића. Ученик, или „дијак”, Поповић купио је 1717. од поп Јанка Божидаров октоих за 4 форинте.
Први образовани учитељ је Јаков, носио је звање „магистра”, који је 1715. спремао свештеничке кандидате Јована Јованова из Лежимира и Ђуру Димитријевића из Бодре. Може се закључити да је школа била на гласу, јер су долазили ђаци из других места, те је прерасла локалне оквире. Школа магистра Јакова била је једнокласна. Издржавала је црквена општина, новац је убиран са трећег таса, а општина је бирала свештеника за учитеља. По Кириловићу, писцу историје школа у Угарској, школа у Футогу је основана 1745. Била је то школа са магистрима (учитељима). Школа је више од пола века имала верски карактер. Због недостатка учитеља и неповерења у власт, функционисала је захваљујући дарежљивости црквеношколске општине.
Школску 1797/8. провео је у Футогу, као учитељ, знаменити писац, отац српског позоришта Јоаким Вујић. Школа је тада била двокласна, тј. имала је два одељења. Трговац Јанићије Јанковић га прими код себе да у слободно време подучава његовог сина и за то му даде бесплатно стан и храну. Учио је децу латински, немачки и мађарски за годишњу плату од 200 форинти, три хвата дрва и слободан стан. Злоба, завист и пакост истераше Вујића из Футога. Ученици Вујићеви нису били обични ђаци, него поштоваоци слободних вештина. Учили су: граматичка правила, славеносерпски, аритметику, мађарски правопис, елементе латинског и немачког језика и географију на латинском и српском језику у народној школи у Старом Футогу.
Учитељ и писац Јоаким Вујић оставио је забелешку у Животоописанију наводећи имена отмене господе футошке. Тада је футошку цркву исликавао знаменити сликар Арса Теодоровић, који се дружио са Вујићем. Вероисповедна православна школа одиграће, под окриљем цркве, значајну националну и културну улогу у очувању националног идентитета и просвећивања српског народа, све до 1920.
Руски трговци, као што је московски књижар Александар, доносили су црквене богослужбене књиге. Тако је футошки вашар, поред Осијека, био центар за продају књига. Богати житељи „вутошке” варо-ши, чизмаџија Јосиф и његови синови Григорије и Јован, поклонили су манастиру Беочину 1739. „божаственују књигу”. Илегално унета Библија из Русије, кријумчарена у Аустрију у сандуцима дуплог дна, била је уноснија од продаје два вола. Књигу Камен вери, купљену у „Футогу на фашару” од трговца из Москве Игњата, узео је 1752. године за манастир Велика Ремета Максим Јовановић за 16 фор. Запис о књизи са футошког вашара остао је штампан у књизи манастира у Морачи, Великој Ремети, Шишатовцу, Плочанској цркви… Митрополит Павле Ненадовић наредио је протојерејима Сремске архидијацезе да утврде које им књиге у цркви недостају. Цркве су морале да прикупе новац и купе их од руских трговаца, који су чекали Митровдански вашар у Футогу, или да о Духовима у Футогу купе књиге.