Како настају нестварни, незамисливо чаробни дани? Не знам. Само осећам да смо их, заједно са нашим гостима из Мађарске, доживели 27, 28. и 29. 5. ове године.
Прошле су четири године од првог сусрета са другарима из Мађарске и њиховим наставницима из Ловре. Дружења и посете у Мађарској и овде код нас, у Србији, низале су се и свака је била незаборавна и посебна.
Оно што је овом сусрету дало чаробну и нестварну ноту јесте заједничка прослава матуре после завршеног осмог разреда. Сазнали смо од наставника из Основне школе у Ловри да после 62 године имају шест матураната. Била нам је част да њихова, толико очекивана матура, буде део наше прославе. Заједно смо се припремали, шетали у поворци матураната улицама Футога и славили до касно у ноћ.
Није ово једина годишњица која је пратила ово гостовање у „Десанки Максимовић“ у Футогу. Ове године се слави и двестогодишњица Матице српске. Ето, ништа није случајно! Наши гости су, поводом тога, посетили Музеј Војводине, Матицу српску и њену библиотеку. Те недеље једнако се славило и у Новом Саду и у Будимпешти. Дивно!
Сређујући утиске и размењујући их са нашим гостима ових дана, падају ми на памет стихови наше „Екатерине“:
„Овај круг сам смислио.
Овај круг сам створио…“
Ако је ова наша сарадња КРУГ, онда смо на почетку, а не на крају! Зато се спремамо за нова дружења и нове сарадње од септембра месеца са будућим ђацима петацима из Ловре и Футога.
