Пре него што наведемо неке од начина, да вас подсетим на најважније – покажите детету да сте уз њега, да га волите, прихватате и подржавате без обзира на исход ситуације која га очекује.
( Исход је мање важан. Важно је искуство које дете, и ви заједно са њим, пролазећи кроз ту ситуацију добијате. Сва та искуства и процеси кроз које дете у свом одрастању пролази, уграђују се ваш однос. А он је важнији од било које медаље, оцене, дипломе, места на ранг листи…)
- Трема „воли да се везује“ за садржаје којима не владамо добро или које нисмо добро увежбали. Добро утемељено знање до којег дете није дошло „кампањским“ или механичким учењем најбољи је савезник у борби против треме када је показивање наученог у питању.
- Када је дете у неком излагању или извођењу ограничено временом измерите код куће колико му је потребно времена за то што треба да уради. Нека тог дана понесе сат. Понекад трема може бити јача када немамо представу о томе колико нам за нешто треба времена или колико је тренутно сати, а очекује нас нека важна ситуација.
- Подстакните дете да веома детаљно замисли ситуацију која га очекује и која се одвија и завршава најбоље за њега (како изгледа, ко га окружује, шта чује, нека живо замисли како успешно ради то што га очекује и како види позитивне резултате свог рада-нпр.види другове како му се смеше и аплаудирају након изведене представе)
- Помозите детету да се сети свих ситуација у којима је до сада било успешно и на које је поносно. Можете их заједно записати на једном листу папира које дете може да залепи у својој соби, или га да носи са собом. То је дететово „скривено благо“.
- У ситуацији када дете осећа трему корисно може бити и питање „ Шта је најгоре што би могло да се догоди?“. Објасните детету да то најгоре обично није толико лоше као што ми у нашој фантазији замишљамо. Помозите му да рационализује све лоше сценарије (Ако се избламирам − није крај света то може сваком да се деси; Ако кажем неку глупост није катастрофа – многим људима у јавном животу десио се неки лапсус или блам; Ако останем „без текста“ није страшно − могу чак и рећи да ми се то десило, насмејати се и наставити даље; И другим људима су се дешавала разна искуства у јавним наступима − разумеће ако се то деси и мени).
- Поделите са дететом своја искуства треме. Одаберите можда баш оне догађаје када сте имали неку непријатност или проблем. Испричајте како се све завршило. Заједно се тој ситуацији насмејте.
- Подсетите себе и своје дете да су ситуације које нас посебно узнемиравају или у којима нисмо до сада били успешни, иако нам се то не чини тако, заправо одлична прилика да боље упознамо себе, напредујемо и сазревамо.
Још један одличан савезник у борби против треме је вежбање ситуације која нас очекује. Помозите детету да стави себе у ситуацију сличну оној која га очекује и у вези са којом страхује. Тако на пример када дете заврши учење пред неки писмени испит (од којег страхује) предложите му да састави тест (или му ви у томе помозите), седне за сто и замисли атмосферу испита који га очекује. Подстакните дете да осети ту ситуацију целим телом. Нека опише шта се дешава са његовим телом и какве мисли му пролазе кроз главу. Помозите детету да се опусти уз помоћ дубоког дисања (удахне се полако и дубоко кроз нос, дише се тако што се стомак полако подиже и спушта и издише се полако на нос). Помозите му да искаже све мисли и размишљања која му пролазе кроз главу. Може их записати као реченице на листу папира. Размислите заједно које од тих реченица (мисли) му додатно отежавају ситуацију која га очекује. Можете му поставити питање : „Шта мислиш које размишљање те посебно удаљава од онога што желиш да постигнеш? Које те посебно узнемирава?“ То су обично оне реченице иза којих стоји неко тзв. „неконструктивно уверење“. Ево неких примера: „Ако ово не урадим добро, биће катастрофа!“, „Морам добро да урадим овај тест иначе сам у проблему!“ , „Ово је превише тешко! Не могу да издржим“. Речи које су добри „детектори“ за размишљања која нам не помажу су: морам, не смем, никад, сви, савршено, неиздрживо, катастрофа, ужас. Потом заједно осмислите позитивне (копинг) реченице којим ћете заменити ове негативне које сте открили. (На пример: „Било би добро да овај тест урадим добро, али и ако не буде тако, није катастрофа.“ , „Тешко је, али могу да издржим.“ , „Ако не буде савршено, поправићу. Изаћи ћу већ некако са тим на крај“.)
Снежана Илић, дипл.психолог
практичар Системске породичне психотерапије