Учење


У свим периодима живота, а посебно онда када си млад, постоје проблеми који те заокупљују и муче, а који ти се чине толико великим, тешким и нерешевим да због тога о њима никоме и не говориш. Не питаш другарице и другове, јер те је срамота да нешто не знаш, или се плашиш да ћеш бити погрешно схваћен или исмејан. Не питаш никог старијег јер мислиш да те нико не познаје довољно да би ти дао исправан одговор. Иако ти сада не изгледа тако, проблеми младости су решиви и ниједан није толико велик и сложен да га знање и искуство не могу решити. Зато напиши свој проблем (некада и само писање помогне јер тако дефинишеш проблем и можеш јасније да га сагледаш) и потражи одговор. Можда ће одговори психолога помоћи и многим другим ђацима.

Обраћам Вам се у нади да ћете ми помоћи.

Ево о чему се ради: колико год да учим добијам лоше оцене. Седим код куће и по неколико сати над књигом и чини ми се да све знам, али кад дођем у школу не могу ничега да се сетим. Да ли нешто није у реду са мном? Шта да радим?

М.

Драги М.,

Одмах да одговорим на твоје прво питање – са тобом је све у реду. Твој проблем (као и проблем великог броја ученика) је у томе што не знаш да учиш. То што проводиш и по неколико сати над књигом није гаранција да ћеш лекцију научити и добити добру оцену. То је због тога што није ствар у томе колико учимо него како учимо то што учимо. Важно је да знаш да успешан ученик није онај који седи над књигом пет, шест сати, добије добру оцену и за неколико дана или месеци заборави већину наученог. Успешан је онај који за што краће време и са што мање напора разуме и научи оно што проучава и углавном трајно запамти.

Па да видимо, дакле, који је рецепт за добро учење.

Прво, важна је добра организација времена. Може ти помоћи прављење дневног и недељног плана рада. Ти ћеш уз помоћ свог распореда часова и својих других обавеза, али и интересовања напаравити план обавеза. Пре учења се мало одмори и гледај да не будеш гладан (али немој учити одмах после ручка, јер ће твоја концетрација тада највероватније бити слаба). Пробај да почнеш учење са лакшим наставним предметом, или предметом који више волиш. Најбоље је да не учиш два слична предмета један за другим (нпр. после математике учи српски језик или историју, а не физику). Не прекидај учење одласком по сок, ужину, гледањем ТВ програма, причањем телефоном. Паузе између учења различитих предмета не би требале да буде дуже од пола сата.

Учење можеш да организујеш по следећем систему:

  1. Претходни преглед градива. Пре почетка учења нове лекције добро је подсетити се претходних, јер то олакшава разумевање градива које ћеш тек учити. Понаваљање претходног градива треба да буде брзо и важно је да се подсетиш важних (кључних) појмова, најбитнијих дефиниција.
  2. Читање нове лекције. Важно је да учиш из уџбеника, а да белешке са часа користиш као оријентир и подсетник. Прво, брзо и без већих задржавања само прегледај лекцију коју треба да учиш. Обрати једино пажњу на наслов и поднаслове. Потом почни са читањем. Нова лекција се чита најмање два пута, односно све док се не схвати суштина градива. Чита се пажљиво цео текст. У првом читању је наважније да се чита са разумевањем. Ако ти је тешко да одржиш концентрацију читајући у себи, читај наглас. Тражи значење написаног, а сваку нејасну реч или појам разјасни ( коришћењем бележака са часа, речника ). У другом читању издвајају се важне идеје, формуле, траже се кључне речи. Кључна реч је било која реч која ти помаже да разумеш главну идеју или замисао. У препознавању кључних речи може ти помоћи питање: Да ли је ова реч неопходна – кључна за разумевање теме којом се бавим? (нпр. Алберт Ајнштајн је познат као један од највећих умова свих времена. Шта је био кључ његовог успеха? Па, многа његова достигнућа су представљала резултат његове маште..) Све кључне речи, појмове, дефиниције за које процениш да одређују суштину онога што учиш обележи неком бојом.
  3. Учење нове лекције. Постоје разне технике и методе учења. Тони и Бари Бузан конструисали су метод брзог и бриљантног размишљања и памћења. У њиховим књигама „Мапе ума“, „Савршено памћење“ и „Моћ дечјег ума“ представљена је између осталог вештина коришћења обе хемисфере мозга, што омогућава много боље памћење. Објаснићу ти технику „мапирања ума“ . То је један од начина на који можеш да учиш. Овај начин можеш мењати, прилагођавати себи, побољшавати.         

А)  Почни цртање МАПЕ УМА тако што ћеш у центру празног листа папира нацртати слику, симбол који представља главну идеју онога што учиш (то може бити и наслов лекције, закључак лекције). Ова слика назива се централним ликом .

Б)  Даље, нацртај гране које полазе од централног лика. На гранама представи главне појмове, кључне речи тако што ћеш написати реч или нацртати неку слику која представља ту реч или те асоцира (подсећа) на ту реч. Гране које се шире од централног лика требало би да буду доста дебеле тако да главни појмови буду јасно истакнути.

В)  Од главних појмова разгранај појмове другог реда (они „разбијају“ главне појмове у више детаља) а додајући их једноставним цртањем линија које полазе од главних појмова.

Г)  Настави да конструишеш мапу ума додајући још детаља. Такође, слободно можеш додавати још главних појмова, појмова другог реда или било којих других појмова и чињеница како би употпунио своју мапу ума.

Још је битно рећи: дозвољена је само по једна реч или податак на свакој грани; буди креативан – користи симболе, слике, ликове и цртеже; цртај и пиши у разним бојама.

Мапе ума

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Мапе ума-пример

Мапирање ума се може користити практично за све што радиш у школи или за све што је у вези са школом. Међутим, имај на уму да је то за тебе нова техника учења тако да ће ти требати мало праксе и вежбе како би учио боље и са лакоћом.

  1. Када једном будеш имао своје белешке у виду мапе ума трик је у томе да запамтиш шта је на мапи ума и да то разумеш. Тајна је у преслишавању. Десет минута након завршетка учења, памћење детаља је најбоље – дакле, уради своје прво преслишавање тада да би учврстио научено. Преслишавај се наглас, својим речима. Док будеш цртао мапу ума можеш написати кључна питања у вези са новом лекцијом, па нову лекцију можеш понављати тако што ћеш одговарати на та питања. Док се преслишаваш немој гледати у лекцију или мапу ума. Научио си лекцију  када си у стању да самостално одговориш на дата питања или успеш да је  препричаш својим речима.
  2. Последња фаза учења је преглед наученог градива. Било би корисно да урадиш преглед градива пред само спавање. Нашим мамама и татама су њихови родитељи саветовали да испод јастука ставе књигу из које су учили. Овде се не ради ни о каквој чаролији за време спавања. Ради се о томе да је заборављање спорије док спавамо, тако да се ујутру боље сећамо онога што смо увече читали. Са друге стране, време у току спавања помоћи ће нашем мозгу да „лепо сложи“ научене информације. Овај преглед градива не би требало да траје дуже од пет до десет минута. То није понаваљање или препричавање то је брз и летимичан преглед свега онога што си означио као важно за ту лекцију. Следећи преглед можеш имати пред одлазак у школу или пред почетак часа.

Овакав начин учења омогућиће ти боље разумевање градива, брже учење (када се будеш увежбао), боље оцене, више задовољства у учењу и што је веома важно више слободног времена.

Твој психолог,

Снежана Илић

 

МАЛИ ДОДАТАК О УЧЕЊУ ЗА ОСМАКЕ, АЛИ И СВЕ КОЈИ СУ СКЛОНИ „КАМПАЊСКОМ“УЧЕЊУ

 

УЧЕЊЕ ЗА ВРЕМЕНСКИ РОК              

(контролни, писмени, тест или пријемни испит)  Сат

 

 

ШТА ТО ЗНАЧИ?

Учење за временски рок значи да имаш ограничено време за учење (10 дана пред контролни, писмени, тест или 2 месеца до полагања пријемног испита). Ради се о томе да постоји датум за који је заказан неки од ових облика провере знања.

ПРЕДНОСТИ: Истраживања су показала да су резултати учења за одређени рок бољи него када учимо без представе о томе када и како ћемо показати знање које смо стекли. То је због тога што се „под адреналином“ и напетошћу (осим ако она није блокирајућа) боље концентришемо и брже усвајамо нове информације. Тада смо у стању да усвојимо и више информација него иначе. Сазнање о томе када и како ћемо показати оно што смо учили психолошки нас припрема за тај догађај.

НЕДОСТАЦИ: „Кампањски“ стечена знања подложнија су заборављању (зато што се налазе у краткорочној меморији, поготову када учимо за кратак временски рок). Нове информације које смо учили лакше се бркају. Склонији смо треми и несигурности, јер информације нису стигле да се „сложе “.

ПРАВИЛА КАКО ТАДА ДА УЧИШ :

  • Прво погледај и изброј у календару колико имаш дана до теста, испита,…и забележи тај број – то је број дана који ти стоје на располагању за учење.
  • Сада узми све књиге, свеске или било шта друго из чега треба да учиш, изброј и забележи колико имаш укупно страна да научиш –  то је количина градива које треба да научиш.
  • Када је у питању учење за испит ВАЖНО је  да се целокупно градиво пређе два пута и да се барем једном понови – што значи да барем три пута треба да пређеш целокупно градиво. 
  • Сада је потребно да оне стране које треба да научиш помножиш са три (толико пута треба да их пређеш) а онда их поделиш са бројем дана колико имаш за учење. Тако добијаш број страна које треба да научиш сваког дана.
  • Сваког дана учи онолико колико си претходно израчунао да треба.
  • Сваког дана бележи колико си градива прешао. Ако си једног дана пропустио да се придржаваш плана треба да пропуштено распоредиш на учење у току следећих дана како би пропуштено надокнадио.
  • О психолошкој припреми за полагање испита или важна такмичења распитај се код свог школског психолога.

Ако о брзом и креативном учењу желиш да сазнаш више препоручујемо ти да прочиташ неку од књига Тонија и Барија Бузана: „ Мапе ума“; „Савршено памћење“; „ Моћ дечјег ума“; „Брзо читање“ или „Научите да учите“ М. Колс, Ч. Вајт, П. Браун.                     

Овај унос је објављен под Психолошки кутак, Психолошки кутак-мапе ума. Забележите сталну везу.