Психолошки кутак

Пишите и питајте: ако имате проблеме у школи, попуштате у учењу, немате друштво, посвађали сте се са најбољом другарицом, имате проблеме код куће, ако сте се заљубили, а не смете да приђете дечку или девојчици-то су само неки од проблема који сваког могу да задесе. Можда ће одговори психолога помоћи и многим другим ђацима.

МАЛТРЕТИРАЈУ МЕ!

Идем у шести разред. Добар сам ђак и наставници немају примедбу на моје понашање. Мислим да сам добар друг и да свима увек хоћу да помогнем. Мој проблем је у томе што сам често мета изругивања, гуркања и малтретирања, а не знам зашто. Ничим то не изазивам.

Мирно стојим испред учионице и чекам наставника када ми неко из мог или другуг одељења приђе и лупи  чвегер. Или прође поред мене и из чистог мира ми пред свима каже неку ружну реч. Покушавао сам да будем што неприметнији, трудио сам се да на мене не обраћају пажњу. Али ни то није помагало. Заиста не знам како да решим ову ситуацију. Моји родитељи ми саветују да их игноришем или да се обратим одељенском старешини. Када кажем разредној они се поправе на неколико дана, али онда све крене по старом.

Молим вас да ми помогнете да решим овај проблем.

                                                                                                      Н.

Драги Н.,

 Веома често нисмо у могућности да мењамо спољне околности у којима нам се нешто дешава, као ни људе које нас окружују. Зато можемо да мењамо начин на који посматрамо оно што нам се дешава, нашу улогу и одговорност у тој ситуацији, а потом и понашање у сличним ситуацијама. Тиме што си се обратио за помоћ показао си да си спреман на промену и да не желиш више да будеш у улози у којој си сада- не желиш да будеш у улози жрвте. Одлично!

На основу твог писма претпостављам да немаш пуно самопоуздања (не признајеш и не поштујеш, а можда и не видиш своје квалитете). Добра вест је да се нико не рађа са више или мање самопоуздања, него га стичемо и градимо кроз читав живот. Истина је, ипак, да људи са високим самопоуздањем ређе бивају малтретирани, или на било који начин угрожавани од људи са ниским самопоуздањем.

Начин на који говориш, ходаш, држиш тело, начин на који успостављаш контакт са другим људима, како се сналазиш у новим ситуацијама може пуно да каже о твом самопоуздању. Наше тело и наше понашање само рефлектује оно што мислимо и живимо.

Зато прво треба да изградиш позитивну, стабилну слику о себи и да ојачаш своје самопоуздање. Размисли: у чему си све добар; за шта те најчешће хвале; да ли се бавиш неким спортом или неком другом активношћу у којој постижеш резултате; по чему си препознатљив; којим позитивним особинама би те описали они који те познају, а којим би описао сам себе. Одговоре и размишљања на ова питања можеш  записати и на папир. То може бити твоја лична карта коју ћеш увек носити са собом .

Покушај да посматраш себе са стране, као да си неко други, како би описао ту особу коју видиш-какво држање тела има та особа, како корача, где гледа када разговара са другим људима, којим тоном говори када се од некога брани. Да ли ти та особа (ти) изгледа довољно самопоуздано да одбрани оно до чега јој је стало? Следећи пут када станеш испред огледала или се шеташ покушај да изгледаш као неко ко ти изгледа да верује у себе-усправно држи тело, рамена су забачена назад, сигурно корачај, гледај друге у очи када са њима разговараш, говор је сигуран, разговетан, без дужих пауза и замуцкивања. Како си се осећао ?

Одупрети се некоме ко нас угрожава, не значи да му морамо узвратити ружне речи и ударце истом мером. Често је довољно да се ти осетиш спреман и одлучан да заштитиш себе. Друга стана то увек свесно или несвесно примети.

Поред тога што ћеш више веровати у себе, покушај да успоставиш и ојачаш другарство са оном децом у одељењу и ван њега са којима мислиш да би могао лепо да се слажеш и за коју си видео да нису насилна. Време у школи и ван ње проћи ће ти много опуштеније и лепше, ако имаш барем неког са ким ћеш то време испунити. Изненадио би се колико деце у школи има сличан проблем као ти, можда би вам заједно било лакше да овај проблем решите.

Данас познајемо различите технике и тренинге који ти могу помоћи да ојачаш своје самопоуздање. Понекад, чак и када дамо све од себе не можемо сами да решимо неку ситуацију. Важан аспект односа љубави и поштовања према себи управо представља нашу спремност да потражимо помоћ када нам је потребна. Зато није слабост или срамота да се обратимо некоме за помоћ. Постоје ситуације када је то једини начин. Не устручавај се да разговараш и за помоћ се обратиш одељенском старешини, психологу или педагогу школе.

 

 

МАЛИ ТЕСТ ЗА ОНЕ КОЈИ ЖЕЛЕ БОЉЕ ДА УПОЗНАЈУ СЕБЕ

 

О насилништву постоји мноштво митова. Овај тест треба да ти помогне да преиспиташ неке своје ставове када је насилништво у питању. На следеће тврдње одговори са ДА или НЕ.

Насилништво је само задиркивање.                                ДА                        НЕ
Неки људи заслужују да их неко малтретира.                ДА                        НЕ
Само дечаци могу бити насилници.                                ДА                        НЕ
Они који се жале на насилнике су мамине мазе.            ДА                        НЕ
Насилништво је саствани део одрастања.                       ДА                        НЕ
Насилници ће одустати ако их будемо игнорисали.      ДА                        НЕ
Под насилништвом се сматра само физичко нападање друге особе.     ДА       НЕ
Насилници не поштују себе. То може бити разлог што малтретирају друге.

                                                ДА                        НЕ

Дете које се пожали старијима да га неко малтретира је тужибаба.

                                                ДА                        НЕ

               

Са насилницима се треба тући или им узвраћати истом мером.

                                          ДА                        НЕ

Људи које неко малтретира могу да се осећају повређено, али то брзо преболе.

                                          ДА                        НЕ

 

Неке чињенице о насилништву

Насилништво се јавља када јача, моћнија особа повређује или застрашује мању, односно слабију особу свесно ( намерно) и често.
Отприлике свако седмо дете јесте насилник или жртва.
Око двадесет процената деце каже да их неко редовно малтретира.
Насилништво не може да се сведе на пребијање. Постоје три основне врсте насилништва: физичко, вербално (вређање, омаловажавање..) и емотивно (уцењивање, дуготрајно понижавање, вређање, прогањање..).
Насилништво се углавном одвија у школи, на местима на којима децу нико не надгледа, односно на којима на њих недовољно пазе ( у дворишту, на ходницима, у тоалетима…)

И на крају…..

Не морамо сви да будемо исти.

Не морамо сви да мислимо исто. Не морамо сви да се понашамо исто.

Не морамо сви да верујемо у исте ствари. Допада нам се то што су људи различити. Знамо да нас наше разлике чине занимљивим и јединственим.

Поштујемо различите начине понашања и размишљања чак и кад се не слажемо са њима.

                                                                                    Снежана Илић, психолог