Статут школе

На основу чл. 41, 47. и 57. став 1.  тачка 1) Закона о основама система обра­зо­вања и васпитања („Службени гласник РС“, бр. 72/09, 52/11 и 55/13), Школски одбор Основне школе „Десанка Максимовић“ у Футогу, на седници одржаној 17.12.2013. године донео је

 

 

С Т А Т У Т   Ш К О Л Е

 

I. ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ

 

Члан 1.

Овим статутом (у даљем тексту: Статут) ближе се уређују организација, начин рада, управљање и руковођење у Основној школи „Десанка Максимовић“ у Футогу (у даљем тексту: Школа), поступање органа Школе ради обезбеђивања остваривања права детета и ученика, заштите и безбедности деце, ученика и запослених у Школи (у даљем тексту: запослени) и мере за спречавање повреда забрана утврђених законом, начин објављивања општих аката и обавештавања свих заинтересованих страна о од­лу­кама органа Школе и друга питања, у складу са законом.

Члан 2.

Школа је установа  која обавља делатност основног образовања и васпитања, у складу са међународним правним актима, Уставом Републике Србије, законом, под­законским актом, Статутом и другим општим актима Школе.

Члан 3.

Школа обавља делатност основног образовања и васпитања и у обављању те делатности ималац је права, обавеза и одговорности у складу са законом, оснивачким ак­том и Статутом.

Школа врши јавна овлашћења и поред делатности образовања и васпитања обав­ља и друге делатности којима се омогућава или унапређује делатност образовања и васпитања.

Канцеларијско пословање Школе обавља се сходном применом прописа о кан­целаријском пословању у органима државне управе, а може се уредити и Правилником о канцеларијском пословању Школе, у складу с тим прописима.

Члан 4.

У вршењу јавних  овлашћења Школа води евиденцију и издаје јавне исправе у складу са законом и подзаконским актом.

Подаци  се у евиденцију, јавне и друге исправе уносе на српском језику, ћи­ри­личним писмом.

Члан 5.

У Школи су забрањене активности којима се угрожавају, омаловажавају, дискриминишу или издвајају лица, односно групе лица, по основу: расне, националне, етничке, језичке, верске или полне припадности, физичких и психичких својстава, сметњи у развоју и инвалидитета, здравственог стања, узраста, социјалног и културног порекла, имовног стања, односно политичког опредељења и подстицање или неспре­ча­ва­ње таквих активности, као и по другим основима утврђеним законом којим се про­писује забрана дискриминације.

Под дискриминацијом лица или групе лица сматра се свако непосредно или посредно, на отворен или прикривен начин, искључивање или ограничавање права и сло­бода, неједнако поступање или пропуштање чињења, односно неоправдано прав­љење разлика повлађивањем или давањем првенства.

Не сматрају се дискриминацијом посебне мере уведене ради постизања пуне рав­ноправности, заштите и напретка лица, односно групе лица која се налазе у нејед­на­ком положају.

Члан 6.

У Школи су забрањени:

1) физичко, психичко и социјално насиље;

2) злостављање и занемаривање детета и ученика;

3) физичко кажњавање и вређање личности, односно сексуална злоупотреба детета, ученика или запослених.

Члан 7.

Под насиљем и злостављањем подразумева се сваки облик једанпут учињеног или понављаног вербалног или невербалног понашања које има за последицу стварно или потенцијално угрожавање здравља, развоја и достојанства личности детета, уче­ни­ка или запосленог.

Занемаривање и немарно поступање представља пропуштање Школе или за­по­сленог да обезбеди услове за правилан развој детета и ученика.

Члан 8.

Под физичким насиљем, у смислу одредаба Статута, сматрају се:

1) физичко кажњавање детета и ученика од стране запослених и других одрас­лих особа;

2) свако понашање које може да доведе до стварног или потенцијалног телес­ног повређивања детета, ученика или запосленог;

3) насилно понашање запосленог према деци, ученицима или другим запосле­ним лицима, као и ученика према другим ученицима или запосленим лицима.

Под психичким насиљем, у смислу одредаба Статута, сматра се понашање које доводи до тренутног или трајног угрожавања психичког здравља и достојанства детета, ученика или запосленог.

Под социјалним насиљем, у смислу одредаба Статута, сматра се искључивање детета и ученика из групе вршњака и различитих облика социјалних активности Школе.

Члан 9.

У Школи је забрањен сваки облик насиља и злостављања у смислу одредаба Ста­тута, од стране ученика, његовог родитеља, односно старатеља или другог одрас­лог лица, над лицима која су радно ангажована у Школи.

Члан 10.

Према ученицима који чине повреде обавеза ученика и повреде забрана могу се примењивати само оне мере које су утврђене законом или општим актом Школе.

Члан 11.

У Школи није дозвољено страначко организовање и деловање, нити кориш­ћење школских просторија у такве сврхе.

 

II. СТАТУСНЕ ОДРЕДБЕ

 

1. Назив, седиште и правни статус

Члан 12.

Назив Школе је Основна школа „Десанка Максимовић“.

Назив Школе исписује се на српском језику, ћириличним писмом и поставља се на објектима Школе у складу с одлуком директора Школе (у даљем тексту: дирек­тор).

Скраћени назив Школе је ОШ „Десанка Максимовић“.

Седиште Школе је у Футогу, Улица Царице Милице, број 1.

Школа је основана актом Главног извршног одбора народне скупштине АП Војводине, број 9994-22, од 22.08.1950. године и уписана у судски регистар код Трговинског суда у Новом Саду, решењем број 338, од 1979. године, регистрациони лист број 1-237. Дана 26.12.2000. године посл. бр. фи. 4105/2000 донето је решење којим се основна школа“Десанка Максимовић“ преводи из књиге контролника бројева регистарских уложака бр. 1-237 и добија број 5-87 регистарског улошка.

Оснивач Влада Републике Србије одлуком о броју и распореду основних школа у Републици Србији бр. 022-356/29 од 26.08.1994. године.

Члан 13.

            Школа се састоји од матичне школе и нема издвојених одељења Школе.       

Члан 14.

Школа има својство правног лица са правима, обавезама и одговорностима ко­ји проистичу из Устава Републике Србије, закона, оснивачког акта и Статута.

Члан 15.

Школа може да врши статусне промене, о чему одлуку доноси школски одбор Школе (у даљем тексту: Школски одбор), уз сагласност оснивача.

Члан 16.

Одлуку о промени назива и седишта Школе доноси Школски одбор, уз са­глас­ност министарства надлежног за послове образовања (у даљем тексту: Министарство).

Члан 17.

Школа не може да врши статусне промене, промену назива и седишта у то­ку наставне године.

 

2. Заступање и представљање

Члан 18.

Школу представља и заступа директор.

У случају привремене одсутности или спречености директора да обав­ља дуж­ност, замењује га наставник или стручни сарадник у Школи на ос­нову писменог ов­лашћења директора, у складу са за­ко­ном.

Овлашћење се може односити на све послове из надлежности директора или на поједине послове из његове надлежности.

Школски одбор даје овлашћење из става 1. овог члана ако директор за то нема могућности или пропусти да то учини.

Директор може да опуномоћи секретара Школе (у даљем тексту: секретар) или друго стручно лице ван Школе да заступа Школу у одређеним правним пословима.          

 

 

3. Печат и штамбиљ

Члан 19.

Школа има велики и мали печат и штамбиљ.

Члан 20.

Велики печат Школе је округлог облика, пречника 50 милиметра,  са малим грбом Републике Србије у средини. Текст печата исписује се на српском језику ћириличним писмом и на мађарском, словачком и русинском језику и писму. Текст печата исписује се у концентричним круговима око малог грба Републике Србије. У спољашњем кругу печата исписује се назив Републике Србије, у првом следећем кругу испод назива Републике Србије исписује се назив Аутономне Покрајине Војводине. У следећем унутрашњем кругу исписује се назив школе – Основна школа „ Десанка Максимовић“. Седиште Футог исписује се у следећем кругу, испод назива школе.

Великим печатом оверава се веродостојност јавне исправе коју издаје Школа ( сведочанство о завршеном основном образовању и васпитању, сведочанство о завршеном појединачном разреду, ђачка књижица, преводница и уверење о положеном страном језику ).

Члан 21.

Мали печат Школе је округлог облика, пречника 28 милиметара, са малим грбом Републике Србије у средини. Текст малог печата исписује се на српском језику ћириличним писмом.

Мали печат Школа употребљава у правном промету, за финансијско-адми­ни­стративно пословање и за оверавање потврда, и других аката које Школа издаје ученицима, запосленима у Школи (у даљем тексту: запослени) и трећим лицима.

Школа ће израдити 2 мала печата, обележених редним бројем , римском цифром I и II.

Члан 22.

Штамбиљ Школе служи за евидентирање послатих, примљених и других  аката.

Штамбиљ Школе је правоугаоног облика, величине 55 х 25 милиметара, са водоравно исписаним текстом Основна школа „Десанка Максимовић“, с додатком простора за уписивање деловодног броја и датума.

Члан 23.

За чување, издавање и употребу печата и штамбиља одговоран је секретар.

На руковање печатом, издавање и чување печата сходно се примењују одредбе Закона о печату државних и других органа и прописи о раду органа државне управе, а та материја може се уредити и Правилником о канцеларијском пословању Школе, у складу с наведеним законом и другим прописима.            

 

 

III. ДЕЛАТНОСТ ШКОЛЕ

 

Члан 24.

Установа обавља делатност под називом ОШ "Десанка Максимовић", под шифром 8520 – основно образовање у складу са Законом и Уредбом о класификацији делатности.

Школа обавља делатност основног образовања и васпитања – образовно-вас­пит­ни рад – остваривањем школског програма Школе (у даљем тексту: Школски програм).

Образовно-васпитни рад у смислу овог закона обухвата наставу и друге об­ли­ке организованог рада са ученицима.

Члан 25.

Образовно васпитни рад обавља се на српском језику.

 

Члан 26.

Школа може да обавља и проширену делатност, на основу одлуке Школског одбора донете уз сагласност Министарства.

Школа ће проширену делатност обављати у складу с ближим условима за обављање проширене делатности установе за образовање и васпитање (у даљем текс­ту: установа), које прописује министар надлежан за послове образовања (у даљем текс­ту: министар).

Члан 27.

Основно образовање и васпитање у Школи се остварује кроз:

1) наставу обавезних, изборних и факултативних предмета (разредна настава, предметна настава и заједничка настава више сродних предмета, зависно од узраста ученика и од циклуса образовања;

2) продужени боравак;

3) допунску и додатну наставу;

4) припремну наставу;

5) додатну подршку ученицима са сметњама у развоју или инвалидитетом;

6) спортске и културне активности;

7) слободне активности;

8) наставу у природи, излете и екскурзије;

9) остваривање програма професионалне оријентације;

10) остваривање програма здравствене и социјалне заштите;

11) остваривање програма заштите животне средине;

12) сарадњу са породицом;

13) сарадњу са локалном самоуправом;

14) рад школске библиотеке;

15) остваривање програма заштите од насиља, злостављања и занемаривања и програма превенције других облика ризичног понашања;         

16) културну и јавну делатност и друге друштвене активности;

17) друге активности, у складу са законом.

 

Члан 28.

Школа може да организује образовно-васпитни рад као посебан облик рада за ученике на дужем кућном и болничком лечењу, уз сагласност министарства.

За ученике који због већих здравствених проблема или хроничних болести не могу да похађују наставу дуже од три недеље, настава се организује у кући, односно здравственој установи.

Родитељ, односно старатељ је дужан да о потреби организовања наставе код куће или у здравственој установи обавести школу.

Начин организовања наставе за ученике на дужем кућном или болничком лечењу прописује министар.

 

Члан 29.

Родитељ, односно старатељ има право да организује свом детету основно-школско образовање и васпитање код куће.

Родитељ, односно старатељ је дужан да до краја наставне године писмено обавести школу о намери да своје дете од следеће школске године организује наставу код куће.

Школа је дужна да организује полагање разредних испита из свих предмета у складу са наставним планом и програмом.

Настава може да се остварује, на захтев родитеља, односно старатеља и као настава на даљину.

О образовању на даљину школа одлучује на основу расположивих средстава, потребних за овај вид образовања и васпитања.

 

Члан 30.

 

Школа сарађује са здравственим установама у спровођењу здравствене заштите ученика, посебно у обављању лекарских прегледа деце која полазе у први разред, спровођењу редовних систематских лекарских прегледа и вакцинација, у складу са законом.

Школа у сарадњи са надлежним установама брине о социјалној заштити, посебно ученика из осетљивих друштвених група, на основу програма социјалне заштите.

 

Члан 31.

У Школи може да се оснује ученичка задруга Школе (у даљем тексту: Задру­га), ради развоја позитивног односа ученика према раду, професионалне оријентације, по­везивања наставе са светом рада, као и развоја позитивног односа према тимском раду.

Школа може пружати услуге и продавати производе настале као резул­тат рада у Задрузи, као и школски прибор и опрему.

Сва питања у вези са оснивањем, радом и престанком  Задруге ближе се уре­ђују Правилима за рад Ученичке задруге Школе, у складу са законом.

Члан 32.

Средства стечена радом Задруге користе се за:

– проширење ма­те­ри­јалне основе рада Задруге;

– помоћ ученицима слабијег материјалног стања;

– екскурзије;

– исхрану ученика;

– награ­де чла­но­вима Задруге;

– унапређивање образовно-васпитног рада у Школи;

– друштвене, спортске и културне активности.

Члан 33.

Писане податке о својим активностима и реализацији об­разовно-васпитног ра­да Школа уноси у летопис Школе, који је дужна да води за сваку школску годину.

Летопис Школе води лице задужено од стране директора.

Школа у тој публикацији представља програм и организацију рада, у скла­ду са годишњим планом рада Школе (у даљем тексту: Годишњи план рада), као и права и дужности ученика, правила пона­шања, кућни ред и друге податке од значаја за представљање Школе.

 

IV. СРЕДСТВА ШКОЛЕ

 

Члан 34.

Земљиште, зграде и друга средства која су стечена, односно која стекне Шко­ла, у јавној су својини и користе се за обављање њене делатности.

Члан 35.

Средства за рад Школе обезбеђују се из буџета Републике, из буџета ауто­ном­не покрајине и из буџета града Новога Сада, у складу са Законом о основама система образовања и васпитања.

Члан 36.

Школа може да оствари и сопствене приходе по основу донација, спонзорства, уговора и других послова, у складу са законом.

Остваривање прихода, евидентирање и коришћење средстава из става 1. овог члана врши се у складу са прописима којима се уређује буџетски систем.

Члан 37.

Ради остваривања вишег квалитета образовања, Школа може да стиче средства:

1) учешћем родитеља ученика;

2) учешћем града Новога Сада;

3) учешћем спонзора или донатора;

4) од проширене делатности;

5) од рада Задруге.

Средства из става 1. овог члана  користе се за побољшање услова образовања и васпитања у погледу простора, опреме и наставних средстава, за остваривање про­грама који нису делатност Школе, као и за исхрану ученика и помоћ ученицима.

Средства за виши квалитет образовања, која Школа остварује по основу учешћа родитеља, односно старатеља, града Новога Сада, донато­ра, спон­зора, проширене делатности и рада Задруге, дужна је да првенствено користи за исхра­ну ученика и за помоћ ученицима.

Члан 38.

Школа је у располагању средствима која користи ограничена посебним законским одредбама.

 

 

V. ОРГАНИ ШКОЛЕ

 

Члан 39.

Школа има органе управљања и руковођења, стручне и саветодавне органе, у складу са Законом о основама система образовања и васпитања, оснивачким актом и Статутом.

 

1. Школски одбор

Члан 40.

Школски одбор је орган управљања у Школи.

 

1) Састав и избор Школског одбора

Члан 41.

Школски одбор има девет чланова, укључујући у тај број и председника.

Чланове Школског одбора именује и разрешава Скупштина града Новога Сада, а председника бирају чланови већином гласова од  укупног броја чланова Школског одбора.

Школски одбор чине по три представника запослених, родитеља ученика и града Новога Сада.

Чланове Школског одбора из реда запослених предлаже наставничко веће Шко­ле (у даљем тексту: Наставничко веће),  а из реда родитеља – савет родитеља Школе (у даљем тексту: Савет родитеља), тајним  изјашњавањем.

За члана Школског одбора из реда запослених може бити предложен и запослени који није члан Наставничког већа.

За члана Школског одбора из реда родитеља може бити предложен и родитељ ученика Школе који није члан Савета родитеља.

О предлогу овлашћеног предлагача одлучује Скупштина града Новога Сада.

Поступак за именовање чланова Школског одбора покреће се најкасније два месеца пре истека мандата претходно именованим члановима Школског одбора.

Мандат Школског одбора траје четири године.

Члан 42.

За члана Школског одбора не може да буде предложено ни именовано лице:

1) које је правноснажном пресудом осуђено за кривично дело за које је изрече­на безусловна казна затвора у трајању од најмање три месеца или је осуђено за: кри­вич­­но дело насиље у породици, одузимање малолетног лица, запуштање и злостав­љање малолетног лица или родоскрнављење; за кривично дело примање мита или давање мита; за кривично дело из групе кривичних дела против полне слободе, против правног саобраћаја и против човечности и других добара заштићених међународним правом, без обзира на изречену кривичну санкцију;

2) лице за које је, у складу са законом, утврђено дискриминаторно понашање;

3) које би могло да заступа интересе више структура, осим чланова синдиката;

4) чији су послови, дужност или функција неспојиви са обављањем послова у органу управљања;

5) које је већ именовано за члана органа управљања друге установе;

6) које је изабрано за директора друге установе;

7) у другим случајевима, утврђеним законом.

Члан 43.

Ако овлашћени предлагач не спроведе поступак у складу са Законом о основа­ма система образовања и васпитања, или предложи кандидата супротно његовим од­ред­бама, Скупштина града Новога Сада одређује рок за усклађивање с тим законом.

Ако овлашћени предлагач ни у датом року не поступи у складу са Законом о основама система образовања и васпитања, Скупштина града Новога Сада именоваће чланове Школског одбора без предлога овлашћеног предлагача.

 

2) Престанак дужности Школског одбора

Члан 44.

Школском одбору престаје дужност истеком мандата.

Скупштина града Новога Сада разрешиће пре истека мандата поједине чланове, укључујући и председника или цео Школски одбор, на лични захтев члана или ако:

1) Школски одбор доноси незаконите одлуке или не доноси одлуке које је на основу закона и статута дужан да доноси;

2) члан Школског одбора неоправданим одсуствовањима или несавесним радом онемогућава рад Школског одбора;

3) у поступку преиспитавања акта о именовању утврди неправилности;

4) овлашћени предлагач покрене иницијативу за разрешење члана Школског одбора због престанка основа по којем је именован у Школски одбор;

5) наступи неки од услова из члана 54. став 11. Закона о основама система об­ра­зовања и васпитања, који су сметња за предлагање и именовање за члана органа уп­рав­љања установе.

Изборни период новоименованог појединог члана Школског одбора траје до ис­тека мандата Школског одбора.

Члан 45.

Када Покрајински секретаријат за образовање утврди неправилности у поступку именовања, односно разрешења Школског одбора, Скупштина града Новога Сада дужна је да одмах, а најкасније у року од 15 дана од дана достављања акта којим се налаже мера, отклони утврђене неправилности.

Ако Скупштина града Новога Сада не покрене поступак за преис­пи­тивање акта о именовању, односно разрешењу Школског одбора и не усагласи га са Законом о основама система образовања и васпитања, у року из претходног става чла­на, Покрајински секретар за образовање разрешава постојећи и именује привремени Школски одбор.

Члан 46.

Покрајински секретар за образовање ће именовати привремени Школски одбор ако Скупштина гра­да Новога Сада не именује нове чланове Школског одбора до истека мандата претходно именованим члановима Школског одбора.

Мандат привременог Школског одбора траје до именовања новог Школског одбора.

 

3) Надлежност, рад и одговорност Школског одбора

Члан 47.

Школски одбор:

1) доноси статут, правила понашања у Школи, пословник о свом раду и друге опште акте и даје сагласност на акт о организацији и систематизацији послова;

2) доноси Школски програм, развојни план Школе (у даљем тексту: Развојни план) и Годишњи план рада и усваја извештаје о њиховом остваривању, вредновању и самовредновању;

3) одлучује о статусној промени и о промени назива и седишта Школе;

4) разматра поштовање општих принципа, остваривање циљева образовања и васпитања и стандарда постигнућа и предузима мере за побољшање услова рада и остваривање образовно-васпитног рада;

5) учествује у самовредновању квалитета рада Школе;

6) усваја извештај о самовредновању квалитета рада Школе;

7) утврђује предлог финансијског плана за припрему буџета Републике Србије;

8) доноси финансијски план Школе;

9) одлучује о пословању Школе и коришћењу њених средстава;

10) одлучује о давању на коришћење, односно у закуп, школског простора;

11) одлучује о проширеној делатности Школе;

12) одлучује о коришћењу средстава прикупљених од родитеља ученика, на предлог Савета родитеља;

13) доноси одлуке по предлозима Савета родитеља, даје одговоре на питања и изјашњава се о ставовима које му упућује тај орган;

14) усваја извештај о пословању Школе и годишњи обрачун;

15) усваја извештаје о извођењу екскурзија, односно наставе у природи;

16) усваја извештаје о раду директора и извештаје о раду Школе;

17) расписује конкурс за избор директора и бира председника и чланове ко­ми­си­је за избор директора, као и њихове заменике;

18) доноси одлуку о избору директора;

19) закључује с директором уговор о раду и анексе тог уговора;

20) одлучује о правима, обавезама и одговорностима директора;

21) одлучује о престанку дужности директора;

22) одлучује по жалби, односно приговору на одлуку директора;

23) поставља вршиоца дужности директора;

24) даје овлашћење ради замењивања одсутног или спреченог директора;

25) у законом утврђеним случајевима удаљава запосленог са рада уколико то пропусти да учини директор;

26) именује чланове стручног актива за развојно планирање;

27) доноси план стручног усавршавања запослених и усваја извештај о њего­вом остваривању;

29) обавља и друге послове, у складу са законом, актом о оснивању и Статутом.

Члан 48.

Школски одбор доноси одлуке већином гласова од укупног броја чланова.

Члан 49.

Седници Школског одбора имају право да присуствују и да учествују у њеном раду два представника ученичког парламента Школе (у даљем тексту: Ученички пар­ламент) и представник синдиката у Школи, без права одлучивања.

Лица из става 1. овог члана имају право да им се благовремено уруче позив и ма­теријал за седницу.

Члан 50.

Школски одбор доноси пословник о свом раду, којим се ближе уређују његов рад и одлучивање.

Члан 51.

За обављање послова из своје надлежности Школски одбор одговара Скуп­шти­ни града Новога Сада и оснивачу Школе.

 

2. Савет родитеља

 

Члан 52.

Савет родитеља чини по један представник родитеља ученика сваког одеље­ња.

Чланови Савета родитеља бирају се на почетку сваке школске године, на пр­вом родитељском састанку, најкасније до 15. септембра.

Избор се врши јавним гласањем, на основу предлога који може да поднесе сва­ки родитељ ученика одређеног одељења.

Члан 53.

Савет родитеља:

1) предлаже представнике родитеља ученика у Школски одбор;

2) предлаже свог представника у стручни актив за развојно планирање и у дру­ге тимове Школе;

3) предлаже мере за осигурање квалитета и унапређивање образовно-васпит­ног рада;

4) учествује у поступку предлагања изборних предмета и у поступку избора уџ­бе­ника;

5) разматра предлог програма образовања и васпитања, Развојног плана, Го­диш­њег плана рада, извештаје о њиховом остваривању, вредновању и о самовредновању;

6) разматра намену коришћења средстава од донација и од проширене делат­но­сти Школе;

7) предлаже Школском одбору намену коришћења средстава прикупљених од родитеља;

8) разматра и прати услове за рад Школе, услове за одрастање и учење, без­бедност и заштиту ученика;

9) учествује у поступку прописивања мера, начина и поступка заштите и без­бедности ученика за време боравка у Школи и свих активности које организује Школа;

10) даје сагласност на програм и организовање екскурзије, односно програме наставе у природи и разматра извештај о њиховом остваривању;

11) упућује своје предлоге, питања и ставове директору, Школском одбору и стручним органима Школе;

12) учествује у организовању исхране за ученике у оквиру школског објекта;

13) доноси пословник о свом раду.

Члан 54.

Органи Школе обавезни су да се изјасне о предлозима, питањима или ставо­вима Савета родитеља и да о  томе у писменом облику обавесте Савет родитеља.

О актима из става 1. овог члана органи Школе обавезни су да се изјасне што је могуће пре, а у сваком случају у року који по природи ствари произлази из тих аката.

Члан 55.

Рад и одлучивање Савета родитеља уређују се пословником.

 

3. Директор

1) Услови за избор директора

Члан 56.

Услови за избор директора су следећи:

1) поседовање одговарајућег високог образовања (члан 8. став 2. Закона о ос­но­вама система образовања и васпитања), за наставника, педагога или психолога, и то за рад у школи оне врсте и подручја рада којој припада Школа;

2) испуњеност услова за пријем у радни однос у установи (члан 120. Закона о основама система образовања и васпитања);

3) најмање пет година рада у установи, на пословима образовања и васпитања, после стеченог одговарајућег образовања.

Члан 57.

Ако се на конкурс не пријави ниједан кандидат с одговарајућим високим об­разовањем из члана 8. став 2. Закона о основама система образовања и васпитања, за ди­рек­тора може бити изабрано и лице које поседује:

1) одговарајуће образовање из члана 8. став 3. Закона о основама система об­ра­зо­вања и васпитања (високо образовање на студијама првог степена – основне ака­дем­ске или струковне студије, студијама у трајању од три године или више образо­вање), за наставника оне врсте школе којој припада Школа;

2) дозволу за рад;

3) најмање десет година рада у установи, на пословима образовања и вас­пи­тања, после стеченог одговарајућег образовања

На поновљеном конкурсу кандидати који имају одговарајуће образовање из чла­на 8. ст. 2. и 3. Закона о основама система образовања и васпитања, равноправни су.

Члан 58.

Директору престаје радни однос ако се у току трајања мандата утврди да не ис­пуњава услове из члана 8. став 2. и члана 120. Закона о основама система образо­ва­ња и васпитања или одбије да се подвргне лекарском прегледу на захтев Школског одбора.

Члан 59.

Ближе услове за избор директора, програм обуке у складу са стандардима компетенција директора, програм испита за директора, начин и поступак полагања ис­пи­та, састав и начин рада комисије Министарства, односно надлежног органа ауто­номне покрајине пред којом се полаже испит за директора, садржину и изглед обрасца лиценце за директора, садржај и начин вођења регистра издатих лиценци за директора, трошкове полагања испита, накнаде за рад чланова комисије и остала питања у вези са полагањем испита и стицањем лиценце за директора, прописује министар.

Члан 60.

Директор који нема положен испит за директора дужан је да га положи у року од годину дана од дана ступања на дужност.

Директору који не положи испит за директора у року од годину дана од дана ступања на дужност престаје дужност директора.

Лиценца за директора одузима се директору који је осуђен правноснажном пресудом за кривично дело или привредни преступ у вршењу дужности.

 

2) Мандат директора

Члан 61.

Директор се бира на период од четири године.

Мандат директора тече од дана ступања на дужност.

Директору мирује радни однос за време првог изборног периода на радном месту са кога је изабран.

 

3) Поступак за избор директора

Члан 62.

Директора бира Школски одбор на основу конкурса, по прибављеном мишље­њу Наставничког већа.

Конкурс за избор директора расписује се најкасније три месеца пре истека ман­дата директора.

Конкурс се објављује у дневном листу који излази у целој Републици Србији.

Припремне радње у поступку избора директора обавља комисија за избор ди­рек­тора (у даљем тексту: Комисија).

Члан 63.

Председника и чланове Комисије, као и њихове заменике, бира Школски одбор.

Комисију чине секретар и два запослена из редова наставника и стручних са­рад­ни­ка.

Заменици председника и чланова Комисије бирају се из редова наставника и стручних сарадника.

Заменик председника и заменици чланова Комисије учествују у раду Комисије у случају спречености председника, односно чланова.

Комисија ради у пуном саставу.

На питања у вези са радом Комисије која нису уређена Статутом сходно се примењују одредбе Пословника о  раду Школског одбора.

Члан 64.

Комисија:

1) саставља текст конкурса за избор директора и припрема га за објављивање;

2) утврђује благовременост и потпуност пријава на конкурс;

3) одваја неблаговремене или непотпуне пријаве;

4) утврђује који учесници конкурса (у даљем тексту: кандидати) испуњавају услове за избор;

5) саставља информацију о кандидатима и доставља је директору и председнику Школског одбора;

6)  председнику Школског одбора доставља мишљење Наставничког већа.

Члан 65.

Конкурс за  избор директора садржи информацију:

1) о називу и адреси Школе;

2) о начину подношења пријава на конкурс;

3) о условима за избор;

4) о доказима за испуњеност услова за избор и другим прилозима које треба под­­нети;

5) о року за подношење пријаве на конкурс;

6) о року у којем ће одлука о избору бити донета;

7) о лицу код којег кандидат може добити додатне информације о конкурсу;

8) о томе да неблаговремене или непотпуне пријаве неће бити узете у разматрање.

Рок за подношење пријаве на конкурс је 15 дана од дана објављивања конкурса.

Члан 66.

Уз пријаву на конкурс кандидат треба да поднесе:

1) доказ о држављанству Републике Србије (уверење о држављанству или из­вод из матичне књиге рођених);

2) оверен препис или оверену фотокопију дипломе о стеченом одговарајућем образовању;

3) оверен препис или оверену фотокопију уверења о положеном стручном испиту, односно испиту за лиценцу;

4) потврду о радном стажу у области образовања и васпитања;

5) радну биографију;

6) оквирни план рада за време мандата.

Члан 67.

Благовременом пријавом на конкурс сматра се пријава која је непосредно пре­да­та Школи пре истека рока утврђеног у конкурсу или је пре истека тог рока предата пош­ти у облику препоручене пошиљке.

Ако последњи дан рока пада у недељу или на дан државног празника, или у не­ки други дан кад Школа не ради, рок истиче истеком првог наредног радног дана.

Члан 68.

Потпуном пријавом сматра се пријава која садржи све прилоге који се захте­ва­ју у конкурсу.

Доказ о поседовању психичке, физичке и здравствене способности кандидат је дужан да достави пре закључења уговора о раду.

Доказ о неосуђиваности и доказ о непостојању дискриминаторног понашања на страни кандидата прибавља Школа, пре доношења одлуке о избору.

Кандидат може доказе о испуњености услова за избор доставити после истека рока за достављање пријава на конкурс, али само ако учини вероватним да те доказе није могао да благовремено прибави из оправданих разлога. Доказе о оправданости  разлога за пропуштање рока кандидат конкурса је обавезан да достави заједно са нак­надно поднетим доказима за избор.

Накнадно достављање доказа за избор може се прихватити само ако их је Шко­ла примила пре него што је Комисија почела да разматра конкурсни материјал.

Члан 69.

Комисија почиње разматрање конкурсног материјала по истеку 5 дана од да­на истека рока за пријем пријава на конкурс.

Комисија је обавезна да у року од 8 дана од дана почетка рада припреми информације о кандидатима и да их без одлагања достави директору.

Члан 70.

По пријему акта Комисије, директор је обавезан да без одлагања закаже сед­ни­цу Наставничког већа, која ће се одржати у року од 8 дана од дана када је директор при­мио акт Комисије.

Члан 71.

Наставничко веће даје мишљење о кандидатима на тај начин што се о њима изјашњава тајним гласањем, у складу с одредбама Статута које уређују начин рада и одлучивања Наставничког већа (чл. 94 – 134).

Пре гласања кандидатима ће се пружити прилика да пред Наставничким већем изложе свој оквирни план рада за време мандата.

Мишљење из става 1. овог члана се у року од 3 дана од дана одржавања сед­ни­це на којој је дато доставља Комисији.            

Члан 72.

Комисија без одлагања прослеђује председнику Школског одбора информа­цију о кандидатима и мишљење Наставничког већа.

Члан 73.

Председник Школског одбора, по пријему информације о кандидатима и миш­љења Наставничког већа, ради доношења одлуке о избору директора, без одлагања за­ка­зује седницу Школског одбора, која треба да се одржи у року од 8 дана од дана ка­да је председник Школског одбора примио информацију о кандидатима и мишљење Наставничког већа.

Члан 74.

Одлука са документацијом о изабраном кандидату доставља се Покрајинском секретару за образовање на са­глас­ност.

Одлука о избору директора сматра се донетом, односно сматра се да је на њу дата сагласност, ако Покрајински секретар за образовање р у року од 30 дана од дана достављања одлуке не донесе акт којим одбија сагласност.

Ако Покрајински секретар за образовање донесе акт којим се одбија давање сагласности на одлуку о избору директора, расписује се нови конкурс.

По наступању фикције о давању сагласности, Школски одбор без одлагања доноси решење о избору директора и доставља га кандидатима. Решењем се утврђују и време ступања на дужност, као и обавеза полагања испита за директора.

Решење о избору директора је коначно.

Кандидат који је незадовољан решењем о избору директора има право на судску заштиту у управном спору.

Одмах по доношењу решења о избору директора, Школски одбор с изабраним кандидатом закључује уговор о раду.

 

4) Надлежност директора

Члан 75.

Директор руководи радом Школе.

Директор:

1) заступа и представља Школу;

2) даје овлашћење лицу које ће га замењивати у случају његове привремене одсутности или спречености да обавља дужност;

3) даје пуномоћје за заступање Школе;

4) планира и организује остваривање програма образовања и васпитања и свих других активности Школе;

5) стара се о осигурању квалитета, самовредновању, остваривању стандарда постигнућа и унапређивању образовно-васпитног рада;

6) стара се о остваривању Развојног плана;

7) одлучује о коришћењу средстава утврђених финансијским планом и одгова­ра за одобравање и наменско коришћење тих средстава, у складу са законом;

8) сарађује са органима јединице локалне самоуправе, организацијама и удру­же­њима;

9) организује и врши педагошко-инструктивни увид и прати квалитет обра­зов­но-васпитног рада и педагошке праксе и предузима мере за унапређивање и усаврша­вање рада наставника и стручних сарадника;

10) планира и прати стручно усавршавање и спроводи поступак за стицање зва­ња наставника и стручних сарадника;

11) предузима мере у случајевима повреда забрана из чл. 44. до 46. Закона о ос­новама система образовања и васпитања и недоличног понашања запосленог и њего­вог негативног утицаја на децу и ученике;

12) предузима мере ради извршавања налога просветног инспектора и прос­ветног саветника, као и других инспекцијских органа;

13) ставља примедбе на записнике просветног инспектора;

14) стара се о благовременом и тачном уносу и одржавању ажурности базе по­датака о Школи у оквиру jединственог информационог система просвете;

15) стара се о благовременом објављивању правних аката Школе и обавеш­тавању запослених, ученика и њихових родитеља односно старатеља, стручних органа и Школског одбора о свим питањима од интереса за рад Школе и тих органа;

16) сазива и руководи седницама Наставничког већа, без права одлучивања;

17) сазива и руководи седницом одељењског већа, у случају спречености оде­љењ­ског старешине, без права одлучивања;

18) председава и руководи радом педагошког колегијума;

19) образује стручна тела и тимове, усмерава и усклађује рад стручних органа у установи;

20) сарађује са родитељима, односно старатељима ученика;

21) сарађује са Саветом родитеља;

22) подноси извештаје о свом раду и раду Школе Школском одбору, најмање два пута годишње;

23) одлучује о правима, обавезама и одговорностима ученика;

24) образује комисије за полагање испита ученика;

25) обезбеђује регуларност завршног испита;

26) обезбеђује услове и регуларност националног испитивања ученика;

27) стара се и одговоран је за благовремен и тачан унос пода­така и одржавање ажур­ности евиденција и за безбедност података, без обзира на начин њиховог вођења;

28) доноси општи акт о организацији и систематизацији послова, уз саглас­ност Школског одбора;

29) одлучује о правима, обавезама и одговорностима запослених и обавља дру­­ге послове у области радних односа.

30) с репрезентативним синдикатом у Школи и представником оснивача Шко­ле закључује колективни уговор код послодавца;

31) сарађује са синдикатом у Школи и стара се о испуњавању обавеза Школе пре­ма синдикату у Школи;

32) обавља и друге послове, у складу са законом и Статутом.

 

5) Права, обавезе и одговорности директора

Члан 76.

Директор је одговоран за законитост рада и за успешно обављање делатности Школе.

Директор је материјално одговоран за штету коју намерно или крајњом непаж­њом нанесе Школи, у складу са законом.

Директор за свој рад одговара школском одбору и Покрајинском секретару за образовање.

Члан 77.

Директор остварује права, обавезе и одговорности по основу обављања те дужности и права из радног односа, на основу закона, подзаконског акта, колективног уговора, другог општег акта и уговора о раду.

О правима, обавезама и одговорностима директора одлучује Школски одбор.

Члан 78.

Школски одбор с директором изабраним у првом изборном периоду закључује уговор о раду на период од четири године.

Школски одбор с директором изабраним у другом и сваком наредном избор­ном периоду закључује уговор о раду на неодређено време.

 

6) Престанак дужности директора

Члан 79.

Дужност директора престаје:

1) истеком мандата,

2) на лични захтев,

3) стицањем услова за мировање радног односа,

4) престанком радног односа,

5) разрешењем.

Одлуку о престанку дужности директора доноси Школски одбор.

Школски одбор разрешава директора дужности пре истека мандата:

1) ако Школа није благовремено донела програм образовања, односно не остварује програм образовања и васпитања или не предузима мере за остваривање принципа, циљева и стандарда постигнућа;

2) ако Школа не спроводи мере за безбедност и заштиту деце и ученика;

3) ако директор не предузима или неблаговремено предузима одговарајуће мере у случајевима повреда забрана дискриминације, насиља, злостављања, занемари­ва­ња и стра­начког организовања и деловања и тежих повреда радних обавеза запослених;

4) ако у Школи није обезбеђено чување прописане евиденције и докумен­та­ци­је;

5) ако се у Школи води евиденција и издају јавне исправе супротно закону;

6) ако директор не испуњава услове из члана 59. Закона о основама система об­разовања и васпитања;

7) ако директор не поступа по налогу, односно мери надлежног органа за от­кла­њање утврђених недостатака и неправилности;

8) ако директор предлагањем незаконитих одлука, непотпуним, неблаговреме­ним и нетачним обавештавањем или сазивањем седница супротно пословнику омета рад Школског одбора и запослених;

9) ако директор није обезбедио да се у оквиру jединственог информационог сис­те­ма просвете врши благовремен и тачан унос и одржавање ажурне базе података Школе;

10) ако је у радни однос примио или ангажује лице ван радног односа супрот­но закону и општем акту;

11) ако је намерно или крајњом непажњом учинио пропуст приликом до­но­ше­ња одлуке у дисциплинском поступку, која је правноснажном судском пре­судом поништена као незаконита, и ако је Школа обавезана на накнаду ште­те у износу који може угрозити њено редовно пословање;

12) ако се директору у дисциплинском поступку изрекне мера престанка рад­ног односа због утврђене одговорности за тежу повреду радне обавезе прописане за за­пос­лене из члана 141. Закона о основама система образовања и васпитања или се стек­не услов за отказ уговора о раду у складу са општим прописима о раду;

13) ако је правноснажним актом надлежног органа утврђено да је Школа, од­нос­но директор одговаран за прекршај из Закона о основама система образовања и васпи­тања или посебног закона, привредни преступ или кривично дело у вршењу дужности;

14) ако је разрешење директора наложено мером просветног инспектора, у ро­ку од осам дана од дана пријема налога;

15) у другим случајевима, у складу са законом.

Одлука о разрешењу директора подлеже сагласности Покрајинског секретара за образовање.

Сматра се да је одлука Школског одбора о разрешењу директора донета, од­нос­но да је Покрајински секретар за образовање дао на њу сагласност, ако у року од 15 дана од дана њеног достављања не донесе акт којим одбија сагласност.

 

7) Права директора по престанку дужности

Члан 80.

Директор којем дужност престане у току или истеком првог мандата, а иза­бран је после ступања на снагу и на основу новог Закона о основама система образо­вања и васпитања („Службени гласник РС“, број 72/09), има право да се врати на радно место на којем је радио пре избора, то јест на радно место на којем му је миро­вао радни однос.

Право на враћање на радно место на којем му је мировао радни однос нема ди­ректор:

1) којем је дужност престала због престанка радног односа;

2) којем је дужност престала разрешењем због изречене мере престанка радног односа за учињену тежу повреду радне обавезе или због стицања услова за отказ уго­вора о раду у складу са општим прописима о раду;

3) који је разрешен због учињеног привредног преступа или кривичног дела у вр­шењу дужности.

У случајевима од 1) – 3) директору престаје радни однос без права на отпремнину.

Члан 81.

Директор којем је дужност престала због истека другог и сваког наредног ман­дата или на лични захтев распоређује се на послове који одговарају степену и врсти његовог образовања, а ако таквих послова нема у Школи или другој установи, то лице остварује права запосленог за чијим радом престаје потреба, у складу са законом.

Члан 82.

Директору Школе којем у другом и сваком наредном мандату престане дуж­ност разрешењем, без престанка радног односа, а не може да се распореди, у Школи или другој установи, на послове који одговарају степену и врсти његовог образовања, престаје радни однос, уз исплату отпремнине, у складу са законом.

 

4. Вршилац дужности директора

Члан 83.

Вршиоца дужности директора поставља Школски одбор до избора директора ако директору престане дужност, а није расписан конкурс, или Школски одбор није донео одлуку о избору или је Покрајински секретар за образовање донео акт којим је одбијено давање саглас­нос­ти на одлуку Школског одбора.

Вршиоца дужности директора поставља Покрајински секретар за образовање ако Школски одбор не по­стави вршиоца дужности директора у случајевима из става 1. овог члана или не донесе одлуку по поновљеном конкурсу, односно Покрајински секретар за образовање не да сагласност на одлуку по по­нов­љеном конкурсу, у року од седам дана од дана сазнања за наступање разлога за по­став­љење.

За вршиоца дужности директора не може бити постављено лице које у по­ступку избора за директора није добило сагласност Покрајинског секретара за образовање.

За вршиоца дужности директора може да буде постављен наставник, васпитач или стручни сарадник, најдуже шест месеци.

Вршиоцу дужности директора мирује радни однос на пословима са којих је постављен, за време док обавља ту дужност.

Права, обавезе и одговорности директора односе се и на вршиоца дужности директора.

 

5. Помоћник директора

Члан 84.

Школа има помоћника директора, у складу са нормативом којим се утврђују критеријуми и стандарди за финансирање Школе.

Решењем директора на послове помоћника директора распоређује се настав­ник или стручни сарадник који има професионални углед и искуство у образовно-васпитном раду, за сваку школску годину.

Члан 85.

Помоћник директора:

1) замењује директора у случају његове одсутности или спречености, на ос­но­ву овлашћења директора или школског одбора;

2) организује, руководи и одговоран је за педагошки рад Школе;

3) координира рад стручних актива и других стручних органа Школе;

4) председава и руководи радом педагошког колегијума, по налогу директора;

5) сазива и руководи седницом одељењског већа, у случају спречености оде­љењ­ског старешине, без права одлучивања, по налогу директора;

6) обавља послове наставника или стручног сарадника, у складу са решењем ди­ректора;

7) издаје налоге запосленима у Школи, у складу с описом њихових послова.

 

6. Секретар

Члан 86.

Управне, нормативно-правне и друге правне послове у Школи обавља сек­ре­тар, у складу са нормативом којим се утврђују критеријуми и стандарди за финан­сира­­ње установе.

Послове секретара може да обавља дипломирани правник – мастер или дипло­ми­рани правник који је стекао високо образовање на основним студијама у трајању од најмање четири године, с положеним испитом за секретара.

Секретар који нема положен испит за секретара уводи се у посао и оспособ­ља­ва се за самосталан рад савладавањем програма за увођење у посао и полагањем испи­та за секретара. Секретару – приправнику директор одређује ментора са листе секретара установа коју утврди школска управа.

Секретар је дужан да у року од две године од дана заснивања радног односа положи стручни испит за секретара.

Секретару који не положи стручни испит у року из става 4. овог члана преста­је радни однос.

Секретар који има положен правосудни или стручни испит за запослене у орга­нима државне управе или државни стручни испит не полаже стручни испит за секретара.

Изузетно од става 2. овог члана, за секретара може да буде изабрано и друго лице, с врстом и степеном образовања који су утврђени Правилником о организацији и систематизацији послова, уколико се ни на поновљени конкурс не пријави ниједан кандидат са одговарајућим образовањем, најдуже две године.

 

7. Стручни органи

Члан 87.

Стручни органи Школе су:

1) Наставничко веће,

2) одељењско веће,

3) стручно веће за разредну наставу,

4) стручно веће за области предмета,

5) стручни актив за развојно планирање,

6) стручни актив за развој школског програма,

7) стручни тим за самовредновање и вредновање рада школе,

8) стручни тим за инклузивно образовање,

9) стручни тим за заштиту од дискриминације, насиља, злостављања и занема­ри­вања.

Члан 88.

Стручни органи:

1) старају се о осигурању и унапређивању квалитета образовно-васпитног рада Школе;

2) прате остваривање програма образовања и васпитања;

3) старају се о остваривању циљева и стандарда постигнућа;

4) вреднују резултате рада наставника и стручних сарадника;

5) прате и утврђују резултате рада ученика;

6) предузимају мере за јединствен и усклађен рад са ученицима у процесу образовања и васпитања;

7) решавају друга стручна питања образовно-васпитног рада.

Члан 89.

У раду стручних органа имају право да учествују, без права одлучивања:

1) приправник-стажиста,

2) лице ангаживано на основу уговора о извођењу наставе (осим у раду оде­љењ­ског већа),

Седницама стручних органа имају право да присуствују и да учествују у дис­кусији, без права одлучивања, и два представника Ученичког парламента.

У раду Наставничког већа, одељењског већа и стручног већа за разредну на­ставу имају право да учествују и педагошки асистенти, без права одлучивања.

Ради остваривања права из ст. 1 – 3. овог члана, представници Ученичког пар­ла­мента, приправници-стажисти, лица ангажована на основу уговора о извођењу на­ста­ве и педагошки асистенти уредно се обавештавају о седници стручног органа и до­став­ља им се материјал за седницу.

Члан 90.

            На питања рада и одлучивања стручних органа, која нису уређена посебним од­ред­бама Статута, сходно се примењују одредбе Статута које уређују рад и одлу­чи­вање Наставничког већа (чл. 94 – 134), осим одредбе о објављивању извода из запис­ника.

 

1) Наставничко веће

Члан 91.

Наставничко веће чине наставници и стручни сарадници.

Члан 92.

Наставничко веће, у оквиру и поред послова из опште надлежности стручних органа (члан 88. Статута), обавља посебно следеће послове:

1) стара се о остваривању програма образовања и васпитања;

2) анализује извршавање задатака образовања и васпитања у Школи;

3) даје мишљење о организовању предметне наставе за ученике првог циклуса;

4) планира и организује облике ваннаставних активности ученика;

5) предлаже поделу разреда на одељења и број ученика у одељењима;

6) припрема календар такмичења ученика и обезбеђује услове за њихово при­пре­мање;

7) врши надзор над радом других стручних органа;

8) разматра извештаје директора, одељењских старешина и других стручних ор­гана;

9) даје мишљења и предлоге о питањима из надлежности стручних органа;

10) доноси одлуку о похваљивању и награђивању ученика;

11) изриче ученицима васпитно-дисциплинску меру „укор наставничког већа“;

12) доноси одлуку о премештању ученика који је учинио повреду забране у дру­гу школу;

13) доноси одлуку о ослобађању ученика од наставе физичког васпитања, на основу предлога изабраног лекара;

14) утврђује испуњеност услова за брже напредовање уче­­ни­ка;

15) именује чланове стручног актива за развој Школског програма;

16) предлаже чланове Школског одбора из реда запослених;

17) предлаже чланове стручног актива за развојно планирање из редова нас­тав­­ника и  стручних сарадника;

18) даје мишљење Школском одбору за избор директора.

Члан 93.

За свој рад Наставничко веће одговара директору.

 

Начин рада Наставничког већа

Члан 94.

Наставничко веће ради на седницама које сазива директор.

Седнице се одржавају у просторији Школе коју одреди директор.

Седницама Наставничког већа руководи директор, без права одлучивања.

Поред лица која имају право да присуствују седницама, седници Наставнич­ког већа могу да присуствују и друга лица, по одобрењу директора.

Члан 95.

У обављању послова руковођења седницама Наставничког већа директор:

1) обавља  послове припремања седнице;

2) сазива седнице Наставничког већа;

3) утврђује испуњеност услова за одржавање седнице и отвара седницу Нас­тав­нич­ког већа;

4) доноси одлуку о одлагању или прекиду седнице;

5) предлаже усвајање дневног реда;

6) предлаже доношење одлука, закључака, заузимање ставова, давање мишље­ња и слично;

7) утврђује да је одлука, закључак и сл. донета;

8) даје и одузима реч и стара се о несметаном одвијању тока седнице;

9) предузима мере у случају нарушавања реда на седници;

10) предузима мере за извршавање одлука Наставничког већа;

11) прати извршавање одлука Наставничког већа;

12) закључује седницу;

13) обавља и друге послове у вези са руковођењем седницом.

Члан 96.

Седница Наставничког већа може да се одржи ако је присутно више од поло­ви­не од укупног броја наставника и стручних сарадника који су у радном  односу у Шко­ли на неодређно или на одређено време.

Члан 97.

Седница Наставничког већа сазива се истицањем обавештења на огласну таб­лу Школе, најмање 8 дана пре дана одржавања седнице.

Рок из става 1. овог члана не мора се поштовати ако за то постоје важни раз­ло­зи, који треба да буду наведени у обавештењу о сазивању седнице.

Обавештење о сазивању седнице треба да садржи дан, час и место одржавања седнице, као и предлог дневног реда.

Седнице Наставничког већа сазивају се по потреби, а обавезно на крају троме­сеч­ја, на крају првог и другог полугодишта, као и на почетку и пред крај школске го­ди­не.

Директор је обавезан да закаже седницу на захтев најмање трећине чланова Наставничког већа, као и на захтев Школског одбора, Савета родитеља или Ученичког парламента.

 

Члан 98.

            Директор отвара седницу пошто утврди да је  присутно више од половине чла­нова Наставничког већа.

Члан 99.

После отварања седнице, директор позива чланове Наставничког већа да пред­ложе измене или допуне предлога дневног реда и о њиховим предлозима ће се по­себ­но гласати.

После утврђивања коначног предлога дневног реда, доноси се одлука  о усва­јању дневног реда.

Члан 100.

После усвајања дневног реда, директор отвара дискусију по свакој тачки днев­ног реда појединачно.

Члан 101.

Право да учествују у дискусији имају директор и сви чланови Наставничког већа, као и приправници-стажисти, лица ангажована на основу уговора о извођењу наставе и представници Ученичког парламента.

Право да учествују у дискусији, по одобрењу директора, имају и друга лица која су позвана на седницу.

Дискутанти су обавезни да приликом дискусија расправљају, по правилу, само о питањима која су од непосредног значаја  за доношење одлуке по тачки дневног реда о којој се расправља.

Члан 102.

Поред питања у вези с тачкама дневног реда, дискутант може да говори и о повреди одредаба Статута које уређују начин рада и одлучивања Наставничког већа (чл. 94. до 134).

Члан 103.

Дискусије треба да буду што краће и јасније.

Дискутант има право да у дискусији изрази своје мишљење, став или увере­ње, али је обавезан да то учини у пристојном облику.

Члан 104.

Наставничко веће може одлучити да се ограничи број дискусија једног диску­тан­та по једној тачки дневног реда или да се ограничи трајање дискусија.

Члан 105.

Сваки дискутант има право на реплику, ако је у нечијој дискусији поменут а сматра да тврдње у тој дискусији треба  исправити или допунити.

Реплика може трајати најдуже 3 минута. 

Члан  106.

Директор даје и одузима реч дискутантима, водећи рачуна о редоследу пријав­љивања, а после дискусија предлаже доношење одлуке по тој тачки.

Члан 107.

О одржавању реда на седници стара се директор.

Члан 108.

Директор ће опоменути члана Наставничког већа или другог дискутанта који и после одузимања речи наставља да говори, као и лице које се непристојно понаша или на други начин омета рад на седници.

Члан 109.

Ако опоменуто лице и даље наставља да омета рад на седници, на предлог ди­рек­тора или члана Наставничког већа Наставничко веће ће донети одлуку о његовом удаљењу са седнице.

Лице на које се одлука о удаљењу односи обавезно је да одмах по изрицању мере удаљења напусти просторију у којој се седница одржава.

Мера удаљења односи се само на седницу на којој је изречена.

Члан 110.

Ако се мерама из чл. 108. и 109. Статута не може одржати  ред на седници, ди­рек­тор ће донети одлуку да се седница прекине и утврдиће време њеног наставка.

Исту одлуку директор ће донети и ако у току седнице престане да постоји не­ки други услов за њено одржавање.

Члан 111.

Ако на седницу Наставничког већа не дође довољан број наставника и струч­них сарадника, директор ће донети одлуку о одлагању седнице и истовремено у оквиру ро­ка од 3 дана утврђује дан када ће се седница одржати, с истим или допуњеним  дневним редом.

Исту одлуку директор ће донети и ако није испуњен неки други услов за одр­жа­вање седнице.

 

Одлучивање наставничког већа

Члан 112.

Наставничко веће доноси две врсте одлука:

1) одлуке по тачкама дневног реда;

2) закључке.

Члан 113.

Одлука по тачки дневног реда треба да садржи:

1) јасан и потпун одговор на питање које садржи тачка дневног реда по којој је донета;

2) име и презиме, односно функцију лица одговорног за извршење одлуке;

3) начин извршења одлуке;

4) рок за извршење одлуке;

5) начин праћења извршења одлуке.

Члан 114.

Ако из било ког разлога нису испуњене све претпоставке за доношење одлуке по некој тачки дневног реда, директор ће предложити да се доношење одлуке по тој тачки дневног реда одложи за неку од следећих седница.

Члан 115.

Када одлучује о процедуралним питањима, а не доноси одлуку по тачки днев­ног  реда, Наставничко веће доноси закључке.

Закључак има исте саставне делове као и одлука по тачки дневног реда.

Члан 116.

Наставничко веће доноси одлуке већином од укупног броја присутних чланова.

Одлуке се доносе на предлог директора.

Члан 117.

Члан Наставничког већа може гласати за или против доношења одлуке, а може остати и уздржан.

После гласања, директор пребројавањем гласова утврђује да ли је одлука донета.

Члан 118.

Одлуке се, по правилу, доносе гласањем о једном предлогу директора.

Ако се током дискусије по некој тачки дневног реда уобличи више предлога, директор ће све предлоге ставити на гласање, редом којим су изложени.

Члан 119.

Одлуке се, по правилу, доносе јавним гласањем, подизањем руке, на позив дирек­то­ра.

Одлуке се доносе тајним гласањем у следећим случајевима:

1) давање мишљења о кандидатима за директора;

2) предлагање чланова Школског одбора из реда запослених.

За тајно гласање користе се гласачки листићи које потписује директор и који су оверени малим печатом Школе.

Члан 120.

Посебној седници Наставничког већа на којој се даје мишљење о кандидатима за директора имају право да присуствују и да учествују у њеном раду и у гласању за давање мишљења сви запослени.

Члан 121.

Седници Наставничког већа на којој се предлажу чланови Школског одбора из реда запослених сви запослени имају право да присуствују и да учествују у њеном раду по тој тачки дневног реда.

Предлог чланова Школског одбора има право да поднесе сваки запослени, а о предлозима гласају само чланови Наставничког већа.

Члан 122.

Гласачки листић за давање мишљења о кандидату за директора има следећи текст:

           

„Наставничко веће Основне школе „Десанка Максимовић“

            Број: _________

            Датум: ___________

            Место: _____________

 

Гласачки листић за давање мишљења Наставничког већа
о кандидатима за избор директора Школе, по конкурсу
расписаном у ___________________, од __________ 20__. године

 

Позитивно мишљење члан наставничког већа даје за кандидата чији је редни број заокружен:

  1. ____________________,
  2. ____________________,
  3. ____________________,

Члан Наставничког већа треба да заокружи само један број.

 

Директор Школе

____________________

 

 

Члан 123.

Кандидати се у гласачки листић уписују оним редоследом којим су дати у информацији комисије  за избор директора.

Члан 124.

Гласање спроводи комисија  која се састоји од председника и два члана (у даљем тексту: Комисија).

Председника и чланове Комисије из свог састава именује Наставничко веће на седници на којој се даје мишљење о кандидатима за директора.

Право да предложи члана Комисије има сваки члан Наставничког већа.

Директор, помоћник директора нити лице које је кандидат за избор директора не могу бити у саставу Комисије.

Комисија пре гласања пребројава гласачке листиће и дели их члановима Нас­тав­ничког већа.

Чланови Наставничког већа гласају иза паравана, заокруживањем хемијском оловком број испред имена и презимена кандидата, и листиће убацују у гласачку ку­тију која се налази испред Комисије..

Одмах после гласања, Комисија јавно пребројава гласове и објављује резултат гла­сања.

Члан 125.

Позитивно мишљење је дато за кандидата који је добио већину гласова од укупног броја чланова Наставничког већа.

У случају да ниједан кандидат не добије већину гласова од укупног броја чланова Наставничког већа, позитивно мишљење се даје за кандидата који је добио највећи број гласова, али се у одлуци о давању мишљења Наставничког већа конста­тује да ниједан кандидат није добио потребну већину гласова.

Уколико, у случају из става 3. овог члана, два или више кандидата имају јед­нак највећи број гласова, Школском одбору се доставља одлука о давању позитивног мишљења за све те кандидате. У одлуку се уноси констатација да ниједан кандидат није добио потребну већину гласова.

Члан 126.

Гласачки листић за утврђивање предлога чланова Школског одбора из реда запослених у Школи има следећи текст:

           

„Наставничко веће Основне школе „________________“

            Број: _________

            Датум: ___________

            Место: _____________

 

Гласачки листић за утврђивање предлога чланова
Школског одбора из реда запослених у Школи

 

За чланове Школског одбора члан Наставничког већа предлаже запослене чији је редни број заокружен:

1. ___________________________,

2. ___________________________,

3. ____________________________,

4. _____________________________,

5. _____________________________,

6. _____________________________.

Треба заокружити само три редна броја.

 

Директор Школе

____________________“

 

Члан 127.

Кандидати се у гласачки листић уписују оним редоследом којим су предла­гани на седници Наставничког већа.

Члан 128.

Наставничко веће предложиће за чланове Школског одбора три кандидата с гласачког листића која су добила највећи број гласова.

На остала питања поступка тајног гласања о предлогу за чланове Школског одбора из реда запослених у Школи сходно се примењују правила о тајном гласању за давање мишљења Наставничког већа о кандидатима за директора Школе, осим пра­вила о поступању у случају једнаког броја гласова два или више кандидата.

У случају једнаког броја гласова који онемогућава утврђивање предлога, гла­са­ње ће се поновљати све док на основу резултата гласања не буде било могуће утвр­дити предлог чланова Школског одбора.

Члан 129.

Одлука Наставничког већа којом је утврђен предлог чланова Школског одбора из реда запослених у Школи без одлагања се доставља Скупштини града Новога Сада, ради благовременог именовања Школског одбора.

 

Записник

Члан 130.

О току седнице Наставничког већа води се записник.

Записничара одређује директор из реда чланова Наставничког већа, за сваку школску годину.

Записник се води у свесци записника, за чије је чување одговоран записничар.

Када се свеска записника потроши, односно испуни, трајно се чува у архиви Школе.

Записник потписују директор и записничар.                   

Члан 131.

Прва тачка дневног реда сваке седнице Наставничког већа је усвајање запис­ника са претходне седнице.

Одлука којом се усваја записник са претходне седнице садржи и исправке и допуне које треба унети у тај записник.

Члан 132.

Записник садржи податке о:

1) дану, часу и месту одржавања седнице;

2) броју присутних чланова;

3) дневном реду;

4) податке о одлагању или прекиду седнице;

5) дискутантима и дискусијама (у сажетом облику);

6) изјаве које су унете на инсистирање појединих дискутаната;

7) издвојена мишљења чланова Наставничког већа поводом одлука по поје­ди­ним тачкама дневног реда;

8) донетим актима;

9) мерама које су изречене у циљу одржавања реда на седници и о лицима ко­јима су изречене;

10) другим значајним питањима у вези са седницом.

Члан 133.

Директор одлучује о томе шта ће се унети у записник и записничару диктира текст који треба унети.

На захтев члана Наставничког већа, у записник се уноси и садржај који се ина­че не би унео у записник, под условом да је то у вези са неком од тачака дневног реда.

Члан 134.

Извод из записника објављује се у складу с одредбама Статута о обавеш­тава­њу ученика, родитеља ученика, запослених и других лица.

 

2) Одељењско веће

Члан 135.

Одељењско веће чине наставници који изводе наставу у одређеном одељењу.

Члан 136.

Одељењско веће, у оквиру и поред послова из опште надлежности стручних ор­гана (члан 88. Статута), обавља посебно следеће послове:

1) анализује резултате рада наставника;

2) анализује успех и владање ученика на крају тромесечја, полугодишта и на крају школске године;

3) предлаже расподелу одељења на наставнике;

4) утврђује распоред часова;

5) утврђује распоред писмених задатака;

6) усклађује рад наставника у одељењу;

7) усклађује рад ученика у одељењу;

8) на предлог предметног наставника, утврђује оцене из наставних предмета ученика од V до VIII разреда;

9) на предлог одељењског старешине, утврђује оцене из владања ученика;

10) доноси одлуку о превођењу у наредни разред ученика другог и трећег раз­ре­да који на крају другог полугодишта има недовољне оцене, осим ако родитељ, од­нос­но старатељ изричито захтева да ученик понавља разред;

11) похваљује ученике;

12) предлаже додељивање похвале „Ученик генерације“ и награђивање ученика;

13) изриче ученицима васпитну меру „укор одељењског већа“;

14) на предлог предметног наставника, бира ученике који ће учествовати на так­ми­чењима;

15) на предлог предметног наставника, утврђује ученике за које треба органи­зо­ва­ти додатну и допунску наставу;

16) предлаже план стручног усавршавања наставника, програм екскурзија, на­ставе у природи и календар такмичења.

Члан 137.

Седницу одељењског већа сазива и њоме руководи одељењски старешина оде­љења у којем чланови тог органа изводе наставу.

У случају спречености одељењског старешине, седницу сазива и њоме руко­води директор, без права одлучивања.

Члан 138.

За свој рад одељењско веће одговара Наставничком већу.

 

3) Стручно веће за разредну наставу

Члан 139.

Стручно веће за разредну наставу чине сви наставници који изводе наставу у првом циклусу образовања, укључујући и наставнике разредне наставе у продуженом боравку.

Члан 140.

Стручно веће за разредну наставу, у оквиру и поред послова из опште надлежности стручних органа (члан 88. Статута), обавља посебно следеће послове:

1) утврђује програм рада и подноси извештаје о његовом остваривању;

2) припрема предлог директору за поделу предмета на наставнике за наредну школску годину;

3) припрема основе Годишњег плана рада;

4) утврђује распоред остваривања наставних тема и наставних јединица и вр­ши усаглашавање остваривања наставних садржаја предмета;

5) утврђује облике, методе и средства коришћења одговарајуће школске опре­ме и наставних средстава;

6) предлаже примену нових метода и начина извођења наставе;

7) прати остваривање програма образовања и васпитања;

8) анализује уџбеничку и приручну литературу;

9) предлаже чланове испитних комисија.

Члан 141.

Седнице стручног већа за разредну наставу сазива и њима руководи пред­сед­ник, којег између себе, јавним гласањем, већином гласова од укупног броја чланова, бирају чланови тог органа.

На исти начин бира се и заменик председника, који сазива седнице и њима ру­ководи у случају спречености председника.

Члан 142.

За свој рад стручно веће за разредну наставу одговара Наставничком већу.

 

 

4) Стручно веће за области предмета

Члан 143.

Стручно веће за области предмета чине наставници који изводе наставу из групе сродних предмета.

Члан 144.

У Школи постоје следећа стручна већа за области предмета:

1) стручно веће за разредну наставу,

2) стручно веће наставника српског и енглеског језика,

3) стручно веће наставника историје и географије,

4) стручно веће наставника математике,

5) стручно веће наставника хемије, физике, техничког образовања и биологије,

6) стручно веће наставника музичке културе, ликовне културе и физичког васпитања.

Члан 145.

Стручно веће за области предмета, у оквиру и поред послова из опште надлежности стручних органа (члан 88. Статута), обавља посебно следеће послове:

1) утврђује програм рада и подноси извештаје о његовом остваривању;

2) припрема предлог директору за поделу предмета на наставнике за наредну школску годину;

3) припрема основе Годишњег плана рада;

4) утврђује распоред остваривања наставних тема и наставних јединица и вр­ши усаглашавање остваривања наставних садржаја предмета;

5) утврђује облике, методе и средства коришћења одговарајуће школске опре­ме и наставних средстава;

6) предлаже примену нових метода и начина извођења наставе;

7) прати остваривање програма образовно-васпитног рада;

8) анализује уџбеничку и приручну литературу;

9) предлаже чланове испитних комисија.

 

Члан 146.

Седнице стручног већа за области предмета сазива и њима руководи председ­ник, којег између себе, јавним гласањем, већином гласова од укупног броја чланова, би­рају чланови тог органа.

На исти начин бира се и заменик председника, који сазива седнице и њима ру­ководи у случају спречености председника.

Члан 147.

За свој рад стручно веће за области предмета одговара Наставничком већу.

 

5) Стручни актив за развојно планирање

Члан 148.

Стручни актив за развојно планирање чине представници наставника и струч­них сарадника, месне заједнице, Ученичког парламента и Савета родитеља.

Стручни актив за развојно планирање има девет чланова, од којих је шест из ре­до­ва наставника и стручних сарадника, и по један представник месне заједнице, Ученичког парламента и Савета родитеља.

Представнике наставника и  стручних сарадника предлаже Наставничко веће а представника месне заједнице предлаже месна заједница.

Представник Ученичког парламента и представник Савета родитеља предлажу се из њихових редова.

Чланове стручног актива за развојно планирање именује Школски одбор.

Члан 149

Стручни  актив за развојно планирање, у оквиру и поред послова из опште над­лежности стручних органа (члан 88. Статута), обавља посебно следеће послове:

1) доноси програм рада и подноси извештаје о његовој реализацији;

2) израђује предлог Развојног плана;

3) израђује пројекте који су у вези са Развојним планом;

4) прати реализацију Развојног плана.

Члан 150.

Седнице стручног актива за развојно планирање сазива и њима руководи пред­сед­ник, којег између себе, јавним гласањем, већином гласова од укупног броја чла­но­ва, бирају чланови тог органа.

На исти начин бира се и заменик председника, који сазива седнице и њима ру­ководи у случају спречености председника.

Члан 151.

За свој рад стручни актив за развојно планирање одговара Школском одбору и Наставничком већу.

 

6) Стручни актив за развој Школског програма

Члан 152.

Стручни актив за развој Школског програма чини девет представника настав­ни­ка и стручних сарадника, које именује Наставничко веће.

Члан 153.

Стручни  актив за развој Школског програма, у оквиру и поред послова из оп­ште надлежности стручних органа (члан 88. Статута), обавља посебно следеће послове:

1) доноси програм рада и подноси извештаје о његовој реализацији;

2) израђује предлог Школског програма;

3) израђује пројекте који су у вези са Школским програмом;

4) прати реализацију Школског програма.

Члан 154.

Седнице стручног актива за развој Школског програма сазива и њима руково­ди председник, којег између себе, јавним гласањем, већином гласова од укупног броја чланова, бирају чланови тог органа.

На исти начин бира се и заменик председника, који сазива седнице и њима руководи у случају спречености председника.

 

Члан 155.

За свој рад стручни актив за развој Школског програма одговара Наставнич­ком већу.

 

7) Стручни тим за самовредновање и вредновање рада школе

 

Члан 156.

Стручни тим за самовредновање и вредновање рада школе чине стручни сарадници школе, предметни наставници, учитељи, представници родитеља и ученика.

Стручни тим за самовредновање и вредновање рада школе именује директор.

 

Члан 157.

            Стручни тим за самовредновање и вредновање рада школе у оквиру и поред послова из опште надлежности стручних органа ( члан 88. Статута ), обавља следеће послове:

 

  1. доноси план рада и подноси извештаје о његовој реализацији,
  2. утврђује показатеље квалитета свих релевантних подручја рада школе, систематизованих према кључним областима,
  3. користи резултате самовредновања и уочене предности и недостатке како би се стање поправило,
  4. упознаје стручне органе школе, савет школе и школски одбор са резултатима самовредновања,
  5. подиже мотивацију за унапређивање квалитета рада школе.

 

8) Стручни тим за инклузивно образовањ

Члан 158

Стручни тим за инклузивно образовање, односно тим за пружање додатне по­дрш­ке детету и ученику, чине: наставник разредне наставе, односно наставник пред­мет­не наставе, одељењски старешина, стручни сарадник, родитељ, односно ста­ратељ, а у складу са потребама ученика и педагошки асистент, односно пратилац за личну по­моћ ученику, на предлог родитеља, односно старатеља.

Стручни тим за инклузивно образовање именује директор.

Члан 159.

Стручни  тим за инклузивно образовање, у оквиру и поред послова из опште над­леж­ности стручних органа (члан 88. Статута), обавља посебно следеће послове:

1) доноси програм рада и  подноси извештаје о његовој реализацији;

2) учествује у изради програма образовања и васпитања;

3) утврђује предлог индивидуалног образовног плана за ученике којима је потребна додатна подршка у образовању и васпитању;

4) израђује пројекте који су у вези са програмом образовања и васпитања;

5) прати реализацију Школског програма и индивидуалног образовног плана.

Члан 160.

Седнице стручног тима за инклузивно образовање сазива и њима руководи пред­седник, којег између себе, јавним гласањем, већином гласова од укупног броја чла­нова, бирају чланови тог органа.

На исти начин бира се и заменик председника, који сазива седнице и њима руководи у случају спречености председника.

Члан 161.

За свој рад стручни тим за инклузивно образовање одговара директору и На­став­нич­ком већу.

 

9) Стручни тим за заштиту од дискриминације, насиља, злостављања и занемаривања

Члан 162.

Стручни тим за заштиту од дискриминације, насиља, злостављања и занема­ри­вања (у даљем тексту: стручни тим за заштиту) чине: представници запослених, родитеља ученика и месне заједнице, а по потреби и стручњаци за поједина питања ван Школе.

Стручни тим за заштиту именује директор.

Члан 163.

Стручни  тим за заштиту, у оквиру и поред послова из опште надлежности стручних органа (члан 88. Статута), обавља посебно следеће послове:

1) доноси програм рада и  подноси извештаје о његовој реализацији;

2) учествује у изради аката који се односе на заштиту од дискриминације, на­си­ља, злостављања и занемаривања (у даљем тексту: заштита);

3) израђује пројекте који су у вези са заштитом;

4) прати реализацију одредаба Статута и других општих аката чија је примена важ­на за заштиту;

5) састаје се једном седмично ради разматрања стања заштите у претходној сед­­мици;

6) предузима мере које су у вези са заштитом, по пријави запослених у Шко­ли, ученика, родитеља односно старатеља ученика или трећих лица, или по сопственој иницијативи;

7) сарађује с органима Школе и другим субјектима у Школи и ван Школе на испуњавању задатака из своје надлежности.

Члан 164.

Седнице стручног тима за заштиту сазива и њима руководи председник, којег између себе, јавним гласањем, већином гласова од укупног броја чланова, бирају чланови тог органа.

На исти начин бира се и заменик председника, који сазива седнице и њима руководи у случају спречености председника.

Члан 165.

За свој рад стручни тим за заштиту одговара директору и Наставничком већу.

 

 

8. Педагошки колегијум

Члан 166.

Педагошки колегијум чине председници свих стручних већа и стручних акти­ва и представник стручних сарадника у Школи.

Члан 167.

Педагошки колегијум:

1) стара се о осигурању и унапређивању квалитета образовно-васпитног рада Шко­ле;

2) прати остваривање програма образовања и васпитања;

3) стара се о остваривању циљева и стандарда постигнућа;

4) вреднује резултате рада наставника и стручних сарадника;

5) прати и утврђује резултате рада ученика;

6) предузима мере за јединствен и усклађен рад са ученицима у процесу обра­зовања и васпитања;

7) решава друга стручна питања образовно-васпитног рада;

8) разматра питања и даје мишљење у вези са пословима из надлежности директора који се односе на:

– планирање и организовање остваривања програма образовања и васпитања и свих активности Школе,

– старање о осигурању квалитета, самовредновању, остваривању стандарда постигнућа и унапређивању образовно-васпитног рада,

– старање о остваривању Развојног плана,

– сарадњу с органима јединице локалне самоуправе, организацијама и удруже­њи­ма,

– организовање и вршење педагошко-инструктивног увида и праћење квалите­та образовно-васпитног рада и педагошке праксе и предузимање мера за унапређивање и уса­вршавање рада наставника и стручних сарадника;

– планирање и праћење стручног усавршавања запослених и спровођење по­ступ­ка за стицање звања наставника и стручних сарадника;

9) на предлог стручног тима за инклузивно образовање, доноси индивидуални об­ра­зовни план за ученика којем је потребна додатна подршка у образовању и васпи­тању;

10) утврђује распоред одсуствовања са рада наставника и стручних сарадника за време стручног усавршавања;

11) прати рад наставника и стручних сарадника који су на пробном раду и даје мишљење о њиховом раду.

Члан 168.

Седнице педагошког колегијума сазива и њима руководи директор или  по­моћ­ник директора.

На остала питања у вези са радом педагошког колегијума сходно се приме­њу­ју одредбе Статута које уређују начин рада и одлучивања Наставничког већа (чл. 94 – 134), осим одредбе о објављивању извода из записника.

Члан 169.

За свој рад педагошки колегијум одговара Наставничком већу и директору.

 

9. Одељењски старешина

Члан 170.

Свако одељење има одељењског старешину.

У првом образовном циклусу директор пре почетка сваке школске године од­ре­ђује који ће од наставника разредне наставе обављати послове одељењског старе­ши­не а који ће наставници разредне наставе радити у продуженом боравку, по прибав­ље­ном мишљењу Наставничког већа.

У другом образовном циклусу одељењског старешину пре почетка сваке школ­ске године одређује директор из реда наставника који изводе наставу у одељењу којем ће бити одељењски старешина, по прибављеном мишљењу Наставничког већа.

Члан 171.

Одељењски старешина обавља следеће послове:

1) израђује годишњи и месечни план рада;

2) проналази најпогодније облике васпитног рада са циљем формирања оде­љењ­ског колектива и унапређивања односа у њему;

3) редовно прати похађање наставе, учење и владање ученика из одељења;

4) одобрава одсуствовање ученицима и одлучује о оправданости њиховог од­суствовања са наставе;

5) упознаје ученике са одредбама општих аката Школе које се односе на уче­ни­ке и даје ученицима друге информације које су у вези с њиховим правима, обаве­за­ма и одговорностима;

6) стара се о заштити права ученика и учествује у поступку одлучивања о њи­хо­вим обавезама и одговорностима;

7) остварује увид у породичне, социјалне, материјалне и друге услове живота уче­ни­ка;

8) редовно држи родитељске састанке и на друге начине сарађује са роди­те­љима ученика;

9) редовно прати рад наставника који изводе наставу у одељењу, а посебно прати оцењивање учени­ка и указује предметним наставницима на број прописаних оцена које ученик треба да има у полугодишту ради утврђивања закључне оцене.;

10) похваљује ученике;

11) предлаже додељивање похвала и награда ученицима;

12) предлаже одељењском већу оцену из владања ученика;

13) изриче васпитне мере „опомена одељењског старешине“ и „укор одељењ­ског старешине“;

14) сарађује са директором, помоћником директора и осталим запосленима у Шко­ли, као и са субјектима ван Школе, ради обављања својих послова;

15) сазива седнице одељењског већа и руководи његовим радом;

16) учествује у раду стручног тима за инклузивно образовање;

17) води школску евиденцију.

 

 

VI. УЧЕНИЦИ

 

1. Права, обавезе и одговорности ученика

 

1) Права ученика

Члан 172.

Права ученика остварују се у складу са Уставом Републике Србије, потвр­ђе­ним међународним уговорима и законом, а Школа, односно сви запослени у Школи дуж­ни су да обезбеде њихово остваривање, а нарочито право на:

1) бесплатно школовање;

2) квалитетан образовно-васпитни рад који обезбеђује остваривање принципа и циљева образовања и васпитања;

3) уважавање личности;

4) подршку за свестрани развој личности, подршку за посебно исказане тален­те и њихову афирмацију;

5) заштиту од дискриминације, насиља, злостављања и занемаривања;

6) благовремену и потпуну информацију о питањима од значаја за његово шко­ло­вање;

7) информације о његовим правима и обавезама;

8) учествовање у раду органа Школе;

9) слободу удруживања у различите групе, клубове и организовање Ученичког парламента;

10) подношење приговора и жалбе на оцену и у поступку остваривања других права по основу образовања;

11) покретање иницијативе за преиспитивање одговорности учесника у обра­зов­но-васпитном процесу уколико права из тач. 1) до 10) овог члана нису остварена;

12) остваривање свих осталих права ученика, права на заштиту и на правично поступање Школе према ученику и када повреди обавезу утврђену законом;

13) стипендију, кредит, смештај и исхрану у дому ученика, у складу с посеб­ним законом;

14) бесплатан превоз и складу са чланом 69. Закона о основном образовању и васпитању;

15) изостајање с наставе у оправданим случајевима.

Члан 173.

О захтеву ученика да изостане с наставе до 3 наставних дана одлучује оде­љењ­ски старешина одмах по постављању тог захтева.

Ако је пре доношења одлуке потребно да се провере неке чињенице, одлука ће се донети што је могуће пре, али тек након провере.

Ако ученик није задовољан одлуком одељењског старешине, с истим захте­вом може се обратити директору, који о њему решава у истом року као и одељењски ста­решина и та одлука је коначна.

О захтеву ученика да изостане с наставе преко 3 наставна дана одлучује директор и та одлука је коначна.

 

Одељењска заједница

Члан 174.

Одељењску заједницу чине сви ученици истог одељења.

Одељењска заједница има руководство које се састоји од председника, секре­та­ра и благајника.

Руководство одељењске заједнице бира се за сваку школску годину, на првом са­стан­­ку одељењске заједнице. На истом састанку бирају се и заменици чланова руко­вод­ства.

Избор се врши јавним гласањем о предлозима за чланове руководства које мо­же да поднесе сваки ученик.

Члан 175.

Председник одељењске заједнице руководи радом на састанку одељењске  за­јед­нице.

Секретар одељењске заједнице води записник са састанка одељењске заједнице.

Благајник одељењске заједнице од чланова одељењске заједнице прикупља новац, у складу с одлуком органа Школе или одељењске заједнице, као и у складу с од­луком или договором с одељењским старешином или с друтим наставником.

Члановима руководства одељењске заједнице у раду помаже одељењски ста­ре­шина.

Чланови руководства одељењске заједнице за свој рад су одговорни одељењ­ској заједници и одељењском старешини.

Члан 176.

Одељењска заједница има следеће задатке:

1) разматрање и решавање проблема у односима између ученика или између ученика и наставника;

2) разматрање и решавање проблема у учењу и владању ученика;

3) навикавање ученика на поштовање правила безбедног понашања;

4) навикавање ученика на поштовање правила лепог понашања;

5) стварање и развијање позитивне атмосфере у одељењу, у којој владају дру­гар­ство и међусобно разумевање и уважавање ученика;

6) избор чланова Ученичког парламента;

7) избор руководства одељењске заједнице.

Члан 177.

На рад одељењске заједнице сходно се, у поједностављеном облику, приме­њују одредбе Статута које уређују начин рада и одлучивања Наставничког већа (чл. 94 – 134), осим одредбе о објављивању извода из записника.

 

Ученички парламент

Члан 178.

У последња два разреда школовања, односно у седмом и осмом разреду, у Шко­ли се организује Ученички парламент.

Ученички парламент може да се удружи с ученичким парламентима других школа у заједницу ученичких парламената.

Члан 179.

Ученички парламент чине по два представника сваког одељења седмог и осмог разреда у Школи, које ученици бирају на састанку одељењске заједнице.

Ученички парламент се бира на почетку сваке школске године.

 

Члан 180.

Ученички парламент:

1) даје мишљења и предлоге стручним органима, Школском одбору, Савету ро­ди­теља и директору о: правилима понашања у Школи, мерама безбедности ученика, Годишњем плану рада, Развојном плану, Школском програму, начину уређивања школ­ског простора, избору уџбеника, слободним и ваннаставним активностима, учеш­ћу на спортским и другим такмичењима и организацији свих манифестација ученика у Школи и ван ње и другим питањима од значаја за њихово образовање;

2) разматра односе и сарадњу ученика и наставника или стручних сарадника и атмосферу у Школи;

3) обавештава ученике о питањима од посебног значаја за њихово школовање и о активностима парламента;

4) учествује у процесу планирања развоја Школе и у самовредновању Школе;

5) предлаже чланове стручног актива за развојно планирање из реда ученика;

6) бира представнике ученика који учествују у раду органа Школе;

7) Школском одбору и Савету родитеља на крају сваке школске године подно­си извештај о свом раду;

8) доноси програм рада.

Програм рада Ученичког парламента саставни је део Годишњег плана рада.

Члан 181.

Седнице Ученичког парламента сазива и њима руководи председник, којег из­међу себе, јавним гласањем, већином гласова од укупног броја чланова, бирају члано­ви тог органа, на првој седници.

На исти начин бира се и заменик председника, који сазива седнице и њима руководи у случају спречености председника.

Пре избора председника, прву седницу Ученичког парламента сазива и њоме руководи наставник или стручни сарадник којег за то задужи директор.

На остала питања у вези са радом Ученичког парламента сходно се примењују од­редбе Статута које уређују начин рада и одлучивања Наставничког већа (чл. 94 – 134).

 

2) Оцењивање и напредовање ученика

 

Оцењивање

Члан 182.

Оцењивањем ученика процењује се оствареност прописаних циљева и стан­дар­да постигнућа у току савладавања Школског програма, а за ученике са сметњама у раз­воју – прилагођених стандарда постигнућа у савладавању индивидуалног образов­ног плана.

Ученици се оцењују, прелазе у следећи разред или понављају разред у складу са законом и подзаконским актом.

 

Испити ученика

Члан 183.

Ученици се оцењују и  на испитима, у складу са законом, подзаконским актом и Статутом.

 

Члан 184.

Пре почетка испитног рока, за ученике који полажу разредни или поправни ис­пит организује се припремна настава, која траје најмање пет дана, са по два часа на­ставе у току  дана по предмету.

Школа је дужна да организује и припремну наставу у виду припреме ученика за полагање завршног испита током другог полугодишта осмог разреда, а десет дана пре полагања ис­пи­та најмање два часа дневно.

Припремна настава организују се за групу од највише 10 ученика који су упу­ћени на полагање испита из истог предмета, односно који полажу завршни испит.

Ученик није обавезан да похађа припремну наставу.

Члан 185.

Распоред похађања припремне наставе утврђује директор. Распоред се објав­љу­је на огласној табли Школе најкасније 8 дана пре по­четка припремне наставе.

Члан 186.

Поправни, разредни и други испити у Школи, осим завршног испита, за који важе посебна правила полагања, полажу се пред комисијом коју из реда чланова Нас­тав­ничког већа именује директор (у даљем тексту: Комисија), на предлог одељењског већа.

Комисија заједно с председником  има три члана, од којих су најмање два стручна за предмет.

Комисија ради у пуном саставу и присуствује читавом току испита.

Комисију за ученике у првом образовног циклуса чине одељењски старешина ученика који полаже испит (председник Комисије) и два наставника разредне наставе, од којих је један испитивач. Ако ученик полаже испит из наставног предмета из којег наставу не изводи наставник разредне наставе, поред одељењског старешине ученика у састав Комисије улазе два наставника која су стручна за тај предмет, а један од њих је испитивач.

Комисију за ученике у другом образовном циклусу чине одељењски старе­ши­на ученика који полаже испит (председник Комисије) и два наставника предметне на­ставе, од којих је један испитивач. Најмање два члана Комисије морају бити стручни за  предмет из којег се испит полаже.

Уколико у Школи не постоје два наставника за исти наставни предмет, члан Ко­мисије може да  буде наставник из друге школе, ангажован на основу уговора о до­пунском раду.

Ако је реч о поправном испиту или о испиту по приговору или жалби на оце­ну, члан Комисије не може бити наставник који је дао оспорену оцену, односно нас­тав­ник на чији је предлог ученику оцена закључена. Ако је тај наставник истовремено одељењски старешина ученика који полаже испит, директор уместо њега за пред­сед­ника Комисије именује другог наставника.

Ако испит полаже ученик из друге школе, уместо његовог одељењског старе­ши­не директор за председника Комисије именује наставника Школе.

Члан 187.

Комисија је обавезна да утврди оствареност прописаних циљева и стандарда постигнућа за предмет из којег се полаже испит, а за ученике са сметњама у развоју – прилагођених стандарда постигнућа у савладавању индивидуалног образовног плана за тај предмет.

Члан 188.

О току и резултату полагања испита Комисија води записник на прописаном обрасцу за сваког ученика посебно.

Један образац може се употребити за полагање испита из више предмета.

Записник потписују сви чланови Комисије.

Члан 189.

Ученици испите полажу у роковима утврђеним Статутом.

Испити у испитном року одржавају се по правилу од 10 до 25 у месецу, а ако је то у интересу ученика и ако је могуће, и ван тог интервала, али у месецу по којем је назван рок, у складу с одлуком директора.

Испити се могу одржавати и у дане у које Школа иначе не ради.

Члан 190.

Поправни испит ученик IV, V, VI или VII разреда полаже у августовском ис­пит­ном року, а ученик завршног разреда тај испит полаже у јунском и авгус­тов­ском испитном року.

Ученик завршног разреда који није положио поправни испит завршава започе­то образовање у Школи полагањем испита у својству ванредног ученика, уз обавезу пла­ћања накнаде стварних трошкова које утврди директор.

Трошкови из става 2. овог члана састоје се од накнаде за рад чланова Коми­си­је и од материјалних трошкова.

Чланови Комисије имају право на накнаду не само рада на непосредном  испи­ти­вању ученика, него и за припремање за испит.

Накнада се обрачунава по часу, на начин на који се утврђује увећана плата на­став­ника по основу рада преко пуне норме часова, односно повећања педагошке норме.

Одредбе овог члана Статута сходно се примењују и на полагање испита уче­ника којима је престала обавеза похађања школе па завршавају основно образовање и васпитање полагањем испита.

Члан 191.

Разредни испит ученик полаже у јунском и августовском испитном року.

Члан 192.

Испит из страног језика који ученик није изучавао у школи полаже се у јун­ском и августовском испитном року.

На молбу ученика, директор ће дозволити полагање овог испита и  ван наве­де­них рокова.

Члан 193.

Завршни испит полаже ученик после завршеног осмог разреда.

Завршни испит ученик полаже писаним путем – решавањем тестова, по про­гра­му који доноси министар.

Завршним испитом процењује се степен остварености општих и посебних стандарда постигнућа у основном образовању и васпитању.

Ученик са сметњама у развоју и инвалидитетом полаже завршни испит у скла­ду са својим моторичким и чулним могућностима, односно условима које захтева од­ре­ђена врста инвалидитета.

После обављеног завршног испита ученику се издаје јавна исправа.

После обављеног завршног испита ученик стиче право на упис у средњу шко­лу без полагања квалификационог испита, осим пријемног испита за проверу изузет­них способности, на начин и по поступку прописаним посебним законом.

Члан 194.

Ученици се на  прописаном обрасцу пријављују за полагање испита.

 

Члан 195.

Дан и час полагања испита у оквиру испитног рока одређује директор, на предлог Комисије.

Дан и час полагања испита одређује се тако да ученик истог дана не полаже  испит из више од једног предмета, ако је то изводљиво.

Ученику се полагање усменог и писменог дела испита организује у два разли­чи­та дана.

Обавештење о дану и часу полагања испита истиче  се на огласну таблу Шко­ле најкасније 8 дана пре дана одређеног за полагање испита.

Члан 196.

Ученик може из оправданих разлога захтевати одлагање полагања испита, а може и оправдати изостанак са испита или дела испита  и захтевати да испит полаже накнадно.

У случајевима из става 1. овог члана испит може да се полаже најкасније до краја испитног рока.

Члан 197.

Ученик који полаже испит (у даљем тексту: кандидат) обавезан је да на испит дође са ђачком књижицом у којој је налепљена и оверена његова фотографија.

Пре почетка полагања испита, председник Комисије упознаје кандидата с ње­го­вим правима и обавезама за време полагања.

Члан 198.

Кандидат има право:

1) да по извлачењу питања, односно тема, поставља питања ради тачног и пот­пу­ног разумевања онога што се од њега тражи;

2) да направи концепт за давање одговора;

3) да одговори на сва извучена питања.

Члан 199.

Кандидат има обавезу:

1) да на време приступи полагању испита;

2) да поступа по налозима Комисије;

3) да за време испита не напушта просторију у којој се испит одржава, осим по одобрењу Комисије;

4) да се за време испита не служи преписивањем нити другим недозвољеним средствима.

Члан 200.

Кандидат испит полаже усмено, осим из предмета за које наставни програм утврђује обавезу израде писмених задатака, у ком случају испит полаже прво писмено, па затим усмено.

Члан 201.

Из предмета за које наставни програм утврђује обавезу израде практичних радова или извођење неких других практичних активности, кандидат најпре изводи прак­тичне активности, а затим полаже усмени део испита.

Члан 202.

Израда писменог задатка траје један школски час.

Израда практичног рада може трајати један или два школска часа, у зависно­с­ти од његове сложености.

Теме писмених задатака, односно практичних активности,  утврђује испитивач и исписује их на испитне листиће, којих треба да буде најмање за пет више од броја ученика  који полажу испит из одређеног предмета.

Теме из става 3. овог члана испитивач утврђује тако да њима у највећој могу­ћој мери буду покривени програмски садржаји предмета из којег се полаже испит.         

Члан 203.

По извлачењу испитног листића, а пре него што почне израду писменог задат­ка или извођење практичних активности, кандидат може да замени извучени испитни листић, али само једном у  току полагања овог дела испита из једног предмета.

Оцена на овом делу испита који је положен после замене испитног листића не може бити већа од оцене „довољан (2)“.

Члан 204.

Усмени део испита траје један школски час.

Комбинације са пет испитних питања утврђује испитивач и исписује их на ис­питне листиће, којих треба да буде најмање за пет више од броја ученика  који полажу испит из одређеног предмета.

Комбинације из става 2. овог члана испитивач утврђује тако да њима у најве­ћој могућој мери буду покривени програмски садржаји предмета из којег се полаже испит.

Члан 205.

По извлачењу испитног листића, кандидат има право да на чистом листу папи­ра сачини концепт одговора на постављена питања, који ће му послужити приликом да­вања одговора.

Време за прављење концепта може да траје највише 15 минута, осим ако више кандидата извлачи испитне листиће, у ком случају кандидат може да се за одговарање  припрема и  дуже од 15 минута – све док  на њега не дође ред.

Члан 206.

Пре него што започне одговарање, кандидат може да замени извучени испит­ни листић, али само једном у  току полагања усменог дела испита из једног предмета.

Оцена на усменом делу испита који је положен после замене испитног лис­ти­ћа не може бити већа од оцене „довољан (2)“.

Члан 207.

Ако кандидат има веће сметње у говору или друге сметње које га ометају у да­вању усмених одговора на постављена питања, Комисија може да му дозволи да испит у целини полаже писмено.

Комисија ће начин полагања било ког дела испита прилагодити и кандидату ко­ји има сметње које га ометају да испит полаже на један или други начин.

Члан 208.

Оцену на делу испита, као и на испиту у целини, утврђује Комисија већином гласова, на предлог испитивача.

Оцена на испиту у целини треба да се изведе узимајући у обзир оцене добије­не на оба дела испита.

Оцену са краћим образложењем кандидату саопштава председник Комисије.

Члан 209.

Испит је положио кандидат који је добио  оцену од „довољан (2)“ до „одличан (5)“, а ученик који је добио оцену „недовољан (1)“, није положио испит.

Оцена „недовољан (1)“ уписаће се у записник о полагању испита у случају да кандидат не поседује потребна знања, односно вештине на задовољавајућем нивоу.

Кандидат није положио испит и ако:

1) није приступио полагању испита или дела испита;

2) одустане од полагања испита или дела испита после извлачења испитних листића и напусти просторију у којој се испит одржава;

3) буде удаљен са испита или дела испита због непоштовања обавеза у вези са поступком полагања испита.

 

 

Брже напредовање ученика

Члан 210.

Ученици могу да брже напредују у складу са законом, подзаконским актом и Статутом.

Ученик који се истиче знањем и способностима може да заврши школу у року краћем од осам година, под условима и  по поступку утврђеним подзаконским актом.

Члан 211.

У току једне школске године ученик може да заврши два разреда.

Испите из наставних предмета наредног разреда ученик из става 1. овог члана може да полаже у складу с одговарајућим подзаконским актом.

Дан и час полагања испита утврђује директор.

На сва питања у вези са испитима ученика који брже напредује, а која нису уређена законом и подзаконским актом, примењују се правила за полагање осталих ис­пи­та ученика, утврђена Статутом.

 

3) Обавезе ученика

Члан 212.

У остваривању својих права ученик не сме да угрожава друге у остваривању њихових права.

Члан 213.

Ученици су обавезни да:

1) редовно похађају наставу и извршавају школске обавезе;

2) поштују школска правила, одлуке директора и других органа Школе – у про­сторијама Школе и школском дворишту, на другом месту на којем се изводи  об­разовно-васпитни рад, као и на путу од  куће до Школе;

3) да поштују забране дискриминације, насиља, злостављања и занемаривања и страначког организовања и деловања;

3) раде на усвајању знања, вештина и вредносних ставова прописаних школ­ским програмом, прате сопствени напредак и извештавају о томе наставнике и родитеље, односно старатеље;

4) у поступку оцењивања покажу своје стварно знање без коришћења разних облика преписивања и других недозвољених облика помоћи;

5) не ометају извођење наставе нити других облика образовно-васпитног рада и не напуштају час нити друге облике образовно-васпитног рада без претходног одо­бре­ња наставника или другог лица које изводи одређену активност;

6) поштују личност других ученика, наставника и осталих запослених у Школи;

7) чувају имовину Школе и чистоћу и естетски изглед школских просторија;

8) старају се о очувању животне средине и понашају се у складу са правилима еколошке етике.

Ученик, родитељ, односно старатељ ученика дужан је да у року од осам да­на прав­да изостанак ученика и доставља потпуне и тачне контакт информације.

Члан 214.

Изостајање ученика до 3  дана због болести или повреде може се правдати изјавом родитеља.

Изостајање ученика више од 3 дана због болести или повреде може се прав­да­ти само  лекарским уверењем.

О оправданости изостајања ученика из других разлога одлучују одељењски ста­решина (ако је ученик изостао до 3 дана) или директор (ако је ученик изостао ви­ше од 3 дана).

По истеку рока за правдање изостанака, сматраће се да је изостајање ученика било неоправдано и то ће се евидентирати.

Изостанци који су евидентирани као неоправдани могу се накнадно оправдати ако ученик или његов родитељ, односно старатељ, учини вероватним да је рок за правдање изостанака пропуштен из оправданог разлога.

Одредбе овог члана Статута сходно се примењују и ако се ради о изостајању уче­ника с других обавезних облика образовно-васпитног рада, као и ако се ради о за­каш­њавању ученика на наставу и друге облике образовно-васпитног рада.

Последице неоправданог закашњавања на час или одласка са часа без одобре­ња у трајању најмање половине трајања часа истоветне су последицама неприсуство­вања целом часу.

Члан 215.

Школа је дужна да обавести родитеља, односно старатеља и град Нови Сад о детету које није уписано у први разред, најкасније 15 дана пре почетка школске године.

Школа је дужна да обавести родитеља, односно старатеља о ученику који не­ре­довно похађа или је престао да похађа наставу, најкасније два дана од дана престан­ка похађања наставе.

Ако родитељ, односно старатељ по пријему обавештења из става 2. овога чла­на не обезбеди да у року од три дана ученик настави редовно да похађа наста­ву, Шко­ла одмах обавештава град Нови Сад.

 

4) Одговорности ученика

Члан 216.

Ученик подлеже дисциплинској и материјалној одговорности.

 

Дисциплинска одговорност ученика

Члан 217.

Са учеником који врши повреду правила понашања или се не придржава одлука директора и других органа Школе, неоправдано изостане са наставе пет часова, односно који својим понашањем угрожава друге у остваривању њихових права, Школа је дужна да, уз учешће родитеља, односно старатеља ученика, појача васпитни рад ак­тивностима: у оквиру одељењске заједнице, стручним радом одељењског старешине, пе­да­гога, пси­холога, посебних тимова, а, када је то неопходно, да сарађује са одгова­рајућим уста­но­вама социјалне, односно здравствене заштите на промени понашања ученика.

Члан 218.

Ученик може да одговара само за повреду обавезе ученика или повреду забра­не која је у време извршења била прописана законом или Статутом.

За повреду обавезе или забране ученику се изриче васпитна или васпитно-дис­циплинска мера у складу са законом, Статутом и општим актом о васпитно-дисци­плин­ској одговорности ученика.

Када малолетан ученик изврши повреду обавезе или забране, Школа одмах оба­вештава родитеља, односно старатеља и укључује га у одговарајући поступак.

Члан 219.

Лакше повреде обавеза ученика су:

1) неоправдано закашњавање на наставу или друге облике образовно-васпит­ног рада;

2) напуштање часа или другог облика образовно-васпитног рада, без одобрења наставника или стручног сарадника,

3) неоправдано изостајање из Школе које не представља тежу повреду обавеза ученика;

4) недолично понашање према другим ученицима, запосленима у Школи или трећим лицима у просторијама Школе или школском дворишту, или за време извођења образовно-васпитног рада који се изводи ван њих;

5) ометање извођења наставе или других облика образовно-васпитног рада;

6) неблаговремено правдање изостанака;

7) нарушавање естетског изгледа просторија Школе или школског дворишта;

8) пушење у школској згради и дворишту;

9) коришћење мобилних телефона у време наставе;

10) злоупотреба лекарског уверења.

Члан 220.

Теже повреде обавеза ученика су:

1) уништење, оштећење, скривање, изношење, преправка или дописива­ње по­да­така у евиденцији коју води Школа или друга организација, односно орган;

2) преправка или дописивање података у јавној исправи коју издаје шко­ла или орган, односно исправи коју изда друга организација;

3) уништење или крађа имовине Школе, привредног друштва, преду­зет­ника, ученика или запосленог;

4) подстрекавање, помагање, давање ученику и употреба ду­ва­на, алкохола, наркотичког средства или друге психоактивне супстанце;

5) уношење у Школу или другу организацију оружја или другог пред­мета ко­јим може да угрози или повреди друго лице;

6) понашање ученика којим угрожава властиту безбедност или безбед­ност дру­гих ученика, наставника и запослених у Школи и које доводи до њиховог физичког и психичког повређивања;

7) употреба мобилног телефона, електронског уређаја и другог средства у сврхе којима се угрожавају права других или у сврхе преваре у поступку оце­њивања;

8) неоправдано изостајање са наставе и других облика образовно-вас­пит­ног ра­да више од 25 часова у току школске године, од чега више од 15 ча­со­ва после пис­ме­ног обавештавања родитеља, односно старатеља од стране Шко­ле;

9) учестало чињење лакших повреда обавеза у току школске године, под ус­ло­вом да су предузете неопходне мере из става 214. Статута, ради ко­рек­ције по­нашања ученика.

За повреде из тач. 8) и 9) овог члана обавезна је поступност у из­рицању мера.

Члан 221.

Забране за чију повреду одговара ученик су:

1) забрана дискриминације,

2) забрана насиља и злостављања.

 

Члан 222.

За лакше повреде обавеза ученика могу се изрећи следеће васпитне мере:

1) опомена одељењског старешине,

2) укор одељењског старешине,

3) укор одељењског већа.

Члан 223.

За теже повреде обавеза ученика и за повреде забрана могу се изрећи следеће васпитно-дисциплинске мере:

1) укор директора,

2) укор наставничког већа.

Члан 224.

За повреду забране ученику од петог до осмог разреда може се изрећи и вас­питно-дисциплинска мера премештај у другу основну школу, на основу одлуке На­став­ничког већа, уз сагласност родитеља, односно старатеља и школе у коју ученик прелази.

Члан 225.

Васпитна или васпитно-дисциплинска мера изриче се у школској години у којој је учињена повреда обавезе, односно забране.

Члан 226.

Васпитна или васпитно-дисциплинска мера може да се изрекне ученику ако је Школа претходно предузела неопходне активности из члана 217. Статута.

Ако Школа није претходно предузела неопходне активности из члана 217. Ста­тута, предузеће их пре изрицања мере.

Када предузете активности доведу до позитивне промене понашања ученика, обуставиће се поступак, осим ако је учињеном повредом забране озбиљно угрожен ин­те­г­ритет другог лица.

Члан 227.

За лакшу повреду обавезе ученика васпитна мера се изриче без вођења васпит­но-дисциплинског поступка.

За теже повреде обавезе ученика и за повреде забране васпитно-дисциплинска мера се изриче после спроведеног васпитно-дисциплинског поступка и утврђене одго­вор­ности.

Родитељ, односно старатељ ученика обавезно се обавештава о покретању вас­пит­но-дисциплинског поступка.

Члан 228.

Васпитно-дисциплински поступак је хитан и покреће се закључком директора најкасније у року од 30 дана за учињене теже повреде обавеза ученика или учињене по­вреде за­бра­не.

Закључак садржи податке о ученику, опис теже повреде обавезе ученика или повреде забране, време, место и начин извршења повреде и одговарајуће доказе.

Закључак из става 1. овог члана доставља се ученику, односно његовом роди­те­љу или старатељу, одељењском старешини, стручним сарадницима, односно одгова­ра­јућем стручном тиму.

Ученик, уз присуство родитеља, од­носно старатеља, као и сви остали учесни­ци и сведоци у васпитно-дисциплинском поступку морају бити саслу­шани и могу дати пис­мену изјаву.

Васпитно-дисциплински поступак окончава се решењем. Пре доношења реше-ња морају се утврдити све чињенице које су од значаја за његово доношење.

Члан 229.

Ближи услови за изрицање васпитних и васпитно-дисциплинских мера, ближе уређење васпитно-дисциплинског поступка и начин извршења мера прописују се  Правилником о  дисциплинској и материјалној одговорности ученика.

 

Материјална одговорност ученика

Члан 230.

Ученик, родитељ односно његов старатељ одговара за материјалну штету коју ученик нанесе Школи, намерно или из крајње непажње, у складу са законом.

Поступак споразумног решавања спора који настане због материјалне штете коју Школи причини ученик уређује се Правилником о дисциплинској и материјалној одговорности ученика.

У случају да се споразум не постигне, Школа покреће судски поступак за нак­наду штете.

 

2. Похваљивање и награђивање ученика

Члан 231.

Ученик који се истиче у учењу и владању похваљује се или награђује.

Члан 232.

У току школовања ученик може да  добије:

1) диплому или награду за изузетан општи успех,

2) диплому за изузетан успех из појединих наставних предмета и изузетног по­стигнућа у било којој области рада школе.

Ученику се диплома или награда из става 1. овог члана додељује у складу са ак­том министра о врсти диплома, односно награда, и ближим условима за њихово до­де­љивање.

Списак добитника диплома и награда објављује се на огласној табли Школе и на школској интернет страни и на њима остаје најмање 8 дана.

Члан 233.

Похвале могу бити усмене и писмене.

Усмену похвалу ученик добија на крају првог и трећег тромесечја за по­стиг­нуте резултате у учењу и владању у току тромесечја.

Текст похвале одељењски старешина саопштава пред одељењем и на родитељ­ском састанку.

Писмену похвалу ученик добија:

1) за постигнут одличан општи успех на крају првог полугодишта;

2) за освојено једно од три прва места на школском такмичењу из наставног пред­мета.

Списак писмено похваљених ученика објављује се на огласној табли Школе и на школској интернет страни и на њима остаје најмање 8 дана. 

Похвалу не може добити ученик који нема примерно владање.

Члан 234.

Ученик може добити следеће награде:

1) књигу за  завршен први разред (добијају сви ученици првог разреда);

2) књигу на крају наставне године за постигнут одличан општи успех (за уче­ни­ке од II до VIII разреда;

3) књигу за освојено једно од прва три места на такмичењу вишег ранга од школ­ског такмичења из наставног  предмета.

Ученик који освоји једно од три прва места на такмичењу вишег ранга од школ­ског такмичења из наставног предмета, поред награђивања књигом може бити награђен и:

1) бесплатним уџбеницима,

2) бесплатном екскурзијом, летовањем,  зимовањем и слично,

3) другим примереним поклоном.

Награда из претходног става додељује се у складу са могућностима Школе, а на основу одлуке Наставничког већа.

Списак награђених ученика објављује се на огласној табли Школе и на школ­ској интернет страни и на њој остаје најмање 8 дана.

Награду не може добити ученик који нема примерно владање.

Члан 235.

Усмену похвалу ученику додељује одељењски старешина, по сопственој ини­ци­јативи или на образложени усмени предлог предметног наставника.

Писмену похвалу ученику додељује одељењско веће, на образложени усмени пред­лог одељењског старешине или предметног наставника.

Награде ученицима додељује Наставничко веће, на образложени писмени пред­лог одељењског старешине, одељењског већа или предметног наставника.

Члан 236.

У Школи се на крају сваке наставне године додељује посебна похвала „Уче­ник генерације“.

Похвала се додељује ученику завршног разреда који се у својој генерацији нај­ви­ше истакао у учењу и  владању. 

Члан 237.

Похвала „Ученик генерације“ додељује се ученику добитнику Дипломе „Вук Караџић“ с највише бодова у односу на остале добитнике те дипломе, додељених пре­ма критеријумима утврђеним Статутом.

Члан 238.

Примерно владање кандидат за доделу похвале „Ученик генерације“ мора има­ти и после закључивања оцене из владања, најмање до доношења одлуке о додели те похвале.

Члан 239.

Кандидату за ученика генерације припадају бодови по основу успеха на так­ми­чењима из наставних предмета у организацији Министарства или признатих од стра­не Министарства.

1. За успех на школском такмичењу ученику припада:

– за освојено прво место – 3 бода;

– за освојено друго место – 2 бода;

– за освојено треће место – 1 бод.

2. За успех на општинском такмичењу ученику припада:

– за освојено прво место – 5 бодова;

– за освојено друго место – 4 бода;

– за освојено треће место – 3 бода.

3. За успех на градском такмичењу ученику припада:

– за освојено прво место – 10 бодова;

– за освојено друго место – 8 бодова;

– за освојено треће место – 6 бодова.

4. За успех на републичком такмичењу ученику припада:

– за освојено прво место – 20 бодова;

– за освојено друго место – 18 бодова;

– за освојено треће место – 15 бодова.

5. За успех на такмичењу вишег ранга ученику припада:

– за освојено прво место – 40 бодова;

– за освојено друго место –30 бодова;

– за освојено треће место – 25 бодова.

Члан 240.

Одредбе претходног члана сходно се примењују и на ученике који су постигли успех на такмичењима, првенствима, изложбама, смотрама и сличним манифеста­ција­ма у области физичког васпитања, рецитаторства, позоришне и филмске уметности, ликовне културе, музичке културе и техничког и информатичког образовања.

Члан 241.

У случају да је резултат ученика постигнут у пару или тимским  радом, однос­но екипно, ученицима који су учествовали у постизању резултата признаје се  им се сразмеран број бодова  од бодова утврђених у  члану 239. Статута.

Члан 242.

Предлог за избор ученика генерације утврђује одељењски старешина ученика или надлежно одељењско веће најкасније на седници на којој се утврђују успех и вла­дање ученика на крају наставне године.

Предлог се подноси у писменом облику и треба да буде образложен, уз наво­ђење података о успеху и владању ученика.

Члан 243.

Предлог се подноси директору, одмах после седнице одељењског већа на којој су утврђени успех и владање ученика на крају наставне године.

По истицању рока за достављање иницијативе директор именује трочлану ко­ми­сију (у даљем тексту овог поглавља: Комисија), у чијем саставу су, поред њега, и два наставника (један из старијих, а други из млађих разреда).

Задатак Комисије је да провери податке о успеху и владању ученика, да на ос­но­ву тако проверених података сваком кандидату утврди бодове по основу успеха на такмичењима и да на основу тако утврђених бодова сачини ранг листу и кандидата с нај­вишим бројем бодова предложи Наставничком већу за доделу похвале „Ученик ге­нерације“.

У случају да највећи број бодова имају два или више ученика, Комисија ће На­ставничком већу предложити да се похвала „Ученик генерације“ додели свим таквим ученицима.

У састав Комисије не може ући наставник који предаје или је предавао неком од предложених кандидата, нити наставник код којег постоје разлози који доводе у сумњу његову непристрасност приликом бодовања.

Члан 244.

Наставничко веће доноси одлуку о додели похвале „Ученик генерације“, као и о награди за изабраног ученика.

Наставничко веће одлуку доноси већином гласова од укупног броја чланова и та одлука је коначна.

Члан 245.

Ученик генерације награђује се књигом.

Ученик генерације, поред награде у облику књиге, може добити и награду у облику бесплатне екскурзије, летовања,  зимовања или у облику другог примереног по­кло­на, у складу са могућностима Школе.

Одлука о додели похвале „Ученик генерације“ објављује се на огласној табли Школе и на школској интернет страни, заједно с фотографијом ученика генерације и по­дацима о његовом животу и раду. Одлука остаје на огласној табли и на интернет стра­ни најмање 8 дана.

 

3. Остваривање и заштита права ученика

Члан 246.

Ученик има право на приговор, жалбу и друга средства за заштиту својих пра­ва у складу са законом.

Остваривање и заштита права ученика ближе се уређују Правилником о оства­ривању и заштити права ученика.

Члан 247.

Запослени у Школи дужан је да пријави директору или Школском одбору сва­ки случај кршења права ученика.

 

 

VII. ПОСЕБНЕ ОДРЕДБЕ О ОБЕЗБЕЂИВАЊУ ОСТВАРИВАЊА ПРАВА УЧЕНИКА, ЗАШТИТИ И БЕЗБЕДНОСТИ УЧЕНИКА И ЗАПОСЛЕНИХ И МЕРАМА ЗА СПРЕЧАВАЊЕ ПОВРЕДА ЗАБРАНА

 

Члан 248.

Органи Школе дужни су да предузимају мере ради:

1) обезбеђивања остваривања права ученика;

2) обезбеђивања заштите и безбедности ученика и запослених;

3) спречавања повреда забрана дискриминације, насиља, злостављања и зане­ма­ри­вања и страначког организовања и деловања (у даљем тексту: повреде забрана).

Члан 249.

Мере из претходног члана обухватају:

1) примену прописа и доношење и примену општих аката у материји оствари­ва­ња и заштите права ученика;

2) примену прописа и доношење и примену општих аката у области безбед­ности и здравља на раду и заштите и безбедности ученика за време боравка у Школи и за време свих активности које организује Школа;

3) формирање тимова за спровођење и праћење мера из претходног члана;

4) сарадњу с одбором за безбедност и здравље на раду;

5) сарадњу са синдикатом у Школи, ученичким организацијама и субјектима ван Школе;

6) поступање у појединачним случајевима кршења права ученика, необез­беђи­вања заштите и безбедности ученика и запослених или повреда забрана;

7) приказ и анализа стања остваривања права ученика, обезбеђивања заштите и безбедности ученика и запослених и спречавања повреда забрана, у извештајима о раду Школе и органа Школе.

Члан 250.

Школа је дужна да одмах поднесе пријаву надлежном органу ако се код уче­ни­ка примете знаци насиља, злостављања или занемаривања.

У случају испољеног насиља или злостављања у смислу одредаба Статута, од стране ученика, његовог родитеља, односно старатеља или одраслог лица, над нас­тав­ником, стручним сарадником и другим запосленим лицима, против родитеља, од­носно старатеља ученика подноси се прекршајна или кривична пријава.

Члан 251.

Поступање у Школи као одговор на насиље и злостављање спроводи се према Протоколу поступања у установи у одговору на насиље и злостављање, који утврђује садржај и начине спровођења превентивних и интервентних активности, услове и на­чи­не за процену ризика, начине заштите од насиља, злостављања и занемаривања, а доноси га министар.

Препознавање невербалних облика злостављања ученика од стране запосленог за време неге, одмора и рекреације и других облика васпитно-образовног рада врши се на основу ближих услова које прописује министар.

Члан 252.

Препознавање облика дискриминације од стране запосленог, ученика или трећег лица у Школи врши се на основу ближих критеријума које заједнички пропи­су­ју министар и орган надлежан за припрему прописа о људским и мањинским прави­ма.

Члан 253.

Саставни део Школског програма јесу и програм заштите од насиља, злостав­ља­ња и занемаривања и програми пре­венције других облика ризичног понашања, као што су, нарочито, малолетничка делинквен­ција, упо­тре­ба дувана, алко­хола и других пси­хоактивних супстанци.

Програми из става 1. овог члана остварују се кроз различите наставне и сло­­бодне активности са ученицима, запосленима, родитељима, односно ста­ра­те­љи­ма у са­рад­њи са градом Новим Садом, у складу са утврђе­ним потре­ба­ма.

У остваривање програма из става 1. овог члана укључују се и физичка и правна лица са територије града Новога Сада, установе у области кул­туре и спорта, вршњачки посредници, као и лица обучена за превенцију и интер­вен­цију у случају насиља, злостављања и занемаривања и других облика ри­зичног понашања.

 

VIII. ОБАВЕШТАВАЊЕ УЧЕНИКА, РОДИТЕЉА УЧЕНИКА,
ЗАПОСЛЕНИХ И ДРУГИХ ЛИЦА

 

Члан 254.

Ученици, родитељи ученика и запослени имају право на благовремено и пот­пу­но обавештавање о свим питањима важним за рад Школе и за остваривање њихових права, обавеза и одговорности.

Члан 255.

Рад органа Школе је јаван.

Јавности нису доступни подаци чијим би се откривањем повредила обавеза чувања тајне.

Члан 256.

Школа је дужна да има своју интернет страну.

Члан 257.

Ради потпуног и благовременог обавештавања ученика, њихових родитеља и за­послених, дневни ред за седнице Школског одбора, Наставничког већа, Савета роди­те­ља и Ученичког парламента објављују се на огласној табли Школе у складу с правилима о раду тих органа.

Изводи из записника са седница Школског одбора, Наставничког већа, Савета родитеља и Ученичког парламента објављују се на огласној табли Школе у року од 8 дана од дана одржане седнице, ако из природе одлу­ка тих органа не произлази да је то потребно учинити у краћем року.

Обавеза из претходног става односи се и на акте директора који су од ширег зна­чаја за Школу, као и на изводе из записника са седница других органа Школе, по­ред органа наведених у претходном ставу, који имају такав значај, према процени ди­рек­тора, односно лица које руководи радом органа.

Акти из ст. 2. и 3. овог члана треба да стоје на огласној табли Школе најмање 8 дана.

Директор може одобрити да се на огласној табли Школе објаве и други акти или информације, поред аката и информација из прет­ходног члана.

О објављивању аката и информација органа Школе стара се секретар.

О осталим облицима обавештавања ученика, њихових родитеља и запослених одлучује директор, у складу са својом проценом.

Члан 258.

Школски одбор може одлучити да са питањима из своје надлежности упозна и ширу јавност.

О потреби да се шира јавност упозна са питањима из надлежности других ор­га­на Школе одлучује директор.

Члан 259.

Општи акти органа Школе објављују се и омогућава се њихова доступност у складу с одредбама Статута.

Члан 260.

Летопис Школе објављује се на интернет стра­­ни Школе до 1. октобра за те­кућу школску годину, а може се поделити ученици­ма у штам­паном облику.

 

IX. ПОСЛОВНА И ДРУГА ТАЈНА

 

Члан 261.

Пословну тајну представљају подаци чије би откривање неовлашћеном лицу могло штетити пословању Школе и њеним законом заштићеним интересима.

Члан 262.

Органи Школе, запослени и остала радно ангажована лица, као и ученици оба­везни су да чувају пословну тајну.

Обавеза чувања пословне тајне не престаје престанком чланства у органу Шко­ле, престанком радног односа у Школи нити губитком својства ученика Школе.

Члан 263.

Органи Школе и запослени обавезни су да предузимају мере које произлазе из њихове надлежности, односно описа послова, са циљем заштите података који пред­став­љају пословну тајну.

Члан 264.

Подаци који чине пословну тајну утврђени су законом и општим актом Школе.

То су, пре свега, подаци:

1) у вези са обезбеђењем школске имовине и објеката,

2) о платама, накнадама плата и другим примањима запослених,

3) о понудама за закључење уговора и о закључењу уговора у пословању Школе.

Школски одбор доноси одлуку о томе који ће се подаци сматрати пословном тајном, у складу са законом и општим актом Школе.

Члан 265.

Обавезе органа Школе и запослених у односу на податке који представљају по­словну тајну испуњавају се и  када је реч о другој врсти тајне чије је чување обавезно.      

 

X. ОПШТИ АКТИ ШКОЛЕ

 

Члан 266.

Опште акте Школе (у даљем тексту: општи акти) доноси Школски одбор, осим општих аката чије је доношење законом или Статутом стављено у надлежност дру­гих органа.

Члан 267.

О благовременом доношењу општег акта води рачуна секретар и с тим циљем се образложеном писменом иницијативом обраћа органу надлежном за доношење општег акта.

Орган надлежан за доношење општег акта може покренути поступак доноше­ња таквог акта и по сопственој иницијативи.

Иницијативу из става 1. овог члана могу да покрену и:

1) директор,

2) синдикат,

3) председник или члан Школског одбора,

4) Наставничко веће,

5) Савет родитеља,

6) Ученички парламент.      

Члан 268.

Орган надлежан за доношење општег акта обавезан је да у најкраћем могућем року размотри иницијативу и о свом ставу, без одлагања, у писменом облику обавести покретача.

Члан 269.

Ако иницијатива за доношење општег акта буде прихваћена, секретар израђује нацрт општег акта у року који му одреди орган надлежан за доношење тог акта.

Нацрт и предлог Развојног плана израђује стручни актив за развојно планира­ње, а нацрт и предлог Школског програма  израђује стручни актив за развој школског про­грама.

На основу достављеног нацрта,  орган надлежан за доношење општег акта ут­вр­ђује предлог тог акта и о том предлогу доноси одлуку.

Члан 270.

Утврђивање предлога и доношење одлуке о предлогу општег акта чије је доно­шење у надлежности Школског одбора спроводи се по поступку за доношење одлука тог органа, утврђеном у Пословнику о раду Школског одбора.

Утврђивање предлога и доношење одлуке о предлогу општег акта чије је до­но­шење у надлежности другог органа Школе спроводи се по одредбама које уређују од­лучивање тог органа.

Члан 271.

Поступак доношења општег акта примењује се и на доношење измена или допуна општег акта.

Члан 272.

Општи акти не смеју бити  у супротности с потврђеним међународним угово­ри­ма, Уставом, законом, подзаконским актом, нити с колективним уговором.

Члан 273.

Аутентично тумачење општих аката даје орган који их је донео и такво тума­чење је саставни део општег акта на који се односи.

Члан 274.

Општи акти, укључујући и Годишњи план рада, Развојни план и Школски про­грам, објављују се на огласној табли Школе и на школској интернет страни најкасније 3 дана од дана доношења.

Правилник о организацији и систематизацији послова објављује се у року од 3 дана од дана добијања сагласности на тај акт од стране Школског одбора.

Акти из става првог овог члана на огласној табли Школе остају најмање 8 дана од дана објављивања, а на школској интернет страни остају трајно доступни заин­тересованим лицима.

Члан 275.

О објављивању општих аката старају се директор и секретар, уз помоћ настав­ника информатике.

Секретар на донетом општем акту, пре објављивања, уписује деловодни број и датум под којим је општи акт заведен, као и датум објављивања.

По истеку рока од 8 дана, колико најмање општи акт треба да стоји на ог­лас­ној табли, секретар на њега уписује датум ступања на снагу, потписује се и оверава свој потпис малим печатом Школе.

Члан 276.

По два примерка Статута и осталих општих аката, укључујући и Годишњи план рада, Развојни план и Школски програм, чувају се у школској библиотеци и до­ступ­ни су ученицима, родитељима ученика и запосленима за читање у просторијама библиотеке и за фотокопирање.

 

 

XI. ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

 

Члан 277.

Школа је обавезна да опште акте донете пре ступања на снагу Статута уса­гла­си са Статутом у року од три месеца од његовог ступања на снагу.

До ступања на снагу општих аката усаглашених са Статутом, а најкасније до истека рока из става 1. овог члана, примењиваће се општи акти донети пре ступања на снагу Статута, ако нису у супротности с његовим одредбама.

Члан 278.

По истеку рока из претходног члана, општи акти донети пре ступања на снагу Статута престају да важе.

Члан 279.

Даном ступања на снагу Статута престаје да важи Статут Школе заведен под бројем 66, од 02.03. 2010. године.

Члан 280.

Статут ступа на снагу осмог дана од дана објављивања на огласној табли Школе.

 

Председник Школског одбора

__________________________

 

 

 

Статут је заведен под деловодним бројем 376, од 17.12. 2013. године, објављен је на огласној табли Школе дана 17.12.2013. године, а ступио је на снагу дана 25.12. 2013. године.

 

Секретар Школе

_____________________